Igora Đorđevića šira publika zavolela je kao Đorđa Katića u seriji "Koreni" i kroz ulogu ozloglašenog ustaškog majora Ante Vrbana u filmu "Dara iz Jasenovca".
U uzbudljivoj TV godini vraća se u velikom stilu u trećoj sezoni "Državnog službenika", koja počinje nastupajućeg vikenda na Superstar kanalu. ali prvi put će se publici predstaviti i kao scenarista. Prvak Drame Narodnog pozorišta radio je seriju "Bunar", a za Kurir govori o ovom iskustvu, ali i izboru da tema njegove serije bude samoubistvo.
Vraćate se u novoj sezoni "Državnog službenika". Šta možemo da očekujemo od vašeg lika?
- Hamed reč oportunizam diže na jedan novi nivo. Pokušava na jedan lud način da pomogne državi da pobedi koronu.
Snimali ste u Turskoj. Kakvo je to bilo iskustvo?
- Iskustvo je bilo, u najmanju ruku, intenzivno. Vozio sam tamo "rendž rover" u turskom sumanutom saobraćaju, gde niko ne trubi i svi voze na pet centimetara jedni od drugih. Čekali smo, zbog kovida, da bude karantin, kako ne bi bile pune ulice, pa smo snimali noću od jedan do pola četiri te scene. Zaista jedno lepo, nesvakidašnje iskustvo. Kažu da u poslednjih deset godina nije bilo toliko hladno kao kad smo snimali, posmrzavali smo se, a ja sam bio u nekom letnjem izdanju. Ostao mi je u sećanju njihov saobraćaj, klima i kebab.
Na kom jeziku pričate?
- Na Hamedovoj verziji engleskog. Ni moj engleski nije savršen, pa sam se trudio da ga ne popravljam i da ništa ne učim, kako bi bilo prirodno i integralno sa greškama u vremenima. Nisam dugo igrao na engleskom. Glumio sam ranije u nekim stranim produkcijama, ali nisu bile ozbiljne replike kao u "Državnom službeniku".
Ko su vam bile partneri u Turskoj?
- Imao sam sreću da radim s Burakom, ne mogu da se setim prezimena, koji tamo igra u pozorištu i sjajan je glumac. Oduševljen sam njima. Rađen je tamo veliki kasting. Kad sam upoznao Buraka, rekao sam im da nisu pogrešili što su njega izabrali.
Uskoro nas očekuje i vaša serija "Bunar". Odakle potreba da budete pisac?
- U glumi mi je mnogo smetalo to što postoji mnogo filtera do kreativnosti, imate reditelja, tekst, kolege i samim tim mnogo uslova da se kreativno izrazite. Pisanje je sam izvor kreativnosti. Imate beli papir ili ekran i, izvolite, napravite svet. To me je uvek privlačilo, uvek sam se bavio pisanjem, u formi dnevnika i drama. Na nagovor i ohrabrivanje Gage Antonijevića, ukazala mi se prilika da možda napišem nekad i celu seriju, što sam i uradio. Svi koji su učestvovali u tome, govorim i o rediteljki Maši Nešković, dali su dobre reakcije na tekst, što mi je jako drago. Videćemo kako će ljudi reagovati na to kada se sve to lepo spakuje i izmontira.
Jeste li uloge pisali za određene kolege ili ne?
- Neke jesam, na primer moju ulogu nisam pisao za sebe, već za nekog drugog glumca. Možda najlošije glumim u svojoj seriji, ali to je razlog.
Koja je tema serije?
- Tema je između ostalog i narkomanija. Serija nije žanrovski čista. Imate jednog čoveka koji želi da izvrši samoubistvo i to je, nažalost, česta pojava danas, o tome treba pričati. Ljudi prolaze kroz strašne depresije i mislim da ova serija može da pomogne da se stavi malo u javni diskurs rasprava o ljudima koji pate od depresije.
Dugo ste čekali popularnost. Da li biste, sa ove distance, nešto promenili da opet krećete iz početka?
- Nisam siguran da sam mogao nešto da menjam i da mi o tome odlučujemo. Neko to odozgo, što bi rekao pokojni Balašević, vidi sve i to dobijate tek onda kada možete da podnesete. Popularnost nikad nisam jurio, ona je uvek bila posledica onoga što radim, nikad nije bila cilj. Nisam čeznuo za tim, ali mi je velika satisfakcija kada me neko, ko se ne bavi ovim poslom, prepoznaje na ulici.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
