Glumac, reditelj, scenarista i muzičar Nikola Pejaković ima karijeru dugu preko 30 godina i sa čim god da se uhvati ukoštac, od toga izvede nešto maestralno. Podjednako briljira i u komedijama i u dramama, bilo da glumi u njima, bilo da ih stvara. Oni malo stariji devedesetih su ga zavoleli kao Čorbu u "Složnoj braći", a istoimenu seriju i Čorbu i mlađe generacije imaju priliku da upoznaju, samo ovaj put smeštene u 21. vek. Mi malo mlađi pamtimo ga i kao Koleta u filmu "Mrtav ladan". Kao scenarista učestvovao je i u ostvarenju "Toma", koje je doživelo veliki uspeh, a govori o životu čuvenog pevača Tome Zdravkovića. Prva dva dela njegove trilogije "Meso - Kosti - Koža" oduševila su publiku, a dok s nestrpljenjem iščekujemo treći deo, poklonio nam je seriju "Advokado" da nam prekrati vreme, kao i mnoga druga ostvarenja.
S obzirom na to da ste upisali pozorišnu režiju, kako je počela vaša glumačka karijera?
- Na FDU sam, kao student pozorišne režije, igrao u vežbama studenata filmske režije. Kasnije su oni postali profesionalci i počeli da mi daju uloge. Prva je bila u televizijskom filmu "Apstinenti" 1987. godine na RTS.
Nakon dve male uloge u prvom i drugom delu filma "Mi nismo anđeli" u trećem ste zaigrali jednu od glavnih. Citirate li neke replike iz tog ostvarenja u svakodnevnom životu?
- Ne, ali ima situacija kada drugi citiraju i traže da ja to kažem, ponovim... Zašto ljudima ne bih ispunio želju, ako ih to čini srećnim - pa kažem i ja.
Ove godine navršilo se 30 godina od te premijere. Znače li vam nešto jubileji, opominju li, izazivaju li osećaj sreće ili ipak prolaznosti vremena?
- Svaki dan se sećam smrti. To me čini duhovno budnim i neka je vrsta uzemljenja, da ne pomislim, slučajno, da ću na zemlji živeti večno. Takođe, to me podseti da - ako si dobar i smiren, smrt za tebe ne postoji.
Moje prvo sećanje na vas je serija "Otvorena vrata" i vaša uloga Zareta. Toj epizodi se rado vraćam, kao i seriji "Crni Gruja". Volite li više da igrate humorističke likove ili ozbiljnije uloge?
- Hvala vam. Što se tiče uloga, svejedno mi je. Svaka uloga je - uloga. Nema malih i velikih, ozbiljnih i manje ozbiljnih. Pozorište i film su prostori gde nema osuđivanja, svaki karakter se brani, svaka ličnost ima pravo da postoji. To je jedinstvena, gotovo pravoslavna situacija.
Igrali ste u "Složnoj braći" 1995. godine, a bili ste i jedan od reditelja. Sada, 27 godina kasnije, gledamo vas ponovo u ulozi Čorbe. Ima li neke paralele između serije tada i sada?
- Razlika jeste velika. Drugo vreme, ratno vreme, ali, s druge strane, sličan je humor, namere su iste, ideje takođe. Drago mi je da su Karajlić i producenti serije našli snage i para da ožive tu priču.
Kako je bilo snimati nešto tako legendarno s novom generacijom glumaca?
- Volim da igram s mladim, novim glumcima. Oni su sveža krv, bez njih bi bilo dosadno. U novoj "Složnoj braći" pojavili su se i mladi i oni iskusni, i svi su dali ogroman doprinos da ova ideja oživi.
Serija "Kosti", koja je deo trilogije "Meso - Kosti - Koža", osvojila je brojne nagrade i publiku. Treći deo snimaće se i u Beogradu, da li je i radnja smeštena u Srbiji?
- "Koža" je, naravno, opet priča o Banjaluci i ljudima koju tu žive u vreme mira, a prošli su rat. Banjaluka je glavni junak ove trilogije. Snimaće se i u Beogradu, ali i u još nekim gradovima. "Koža" je završni deo trilogije i osećamo veliku odgovornost. Mislim da ćemo, kad se, ako bog da, snimi "Koža", moći da vidimo jasnu sliku o tome šta smo hteli i gde smo stigli. Ova trilogija je naše životno delo, naš dug onima kojih više nema.
Nedugo zatim započeli ste rad na seriji "Advokado", koja je čisto humoristička. Smatrate li da je publika razumela sve fore iz serije?
- Razumeo je onaj ko je razumeo. Što se mene tiče, ja bolje i drugačije ne mogu. I što je možda važnije - neću. Gledajući šta se sve na televiziji nudi kao humor, mogu da vam kažem da ne želim da trčim tu trku. Ovu seriju će, kao i sve na ovome svetu, oceniti vreme.
Da li je zapravo najteže igrati u komediji?
- Komediju, pravu komediju, teško je napraviti. Međutim, i dobru dramu je teško napraviti. Sve što je dobro nije lako napraviti. Zato dobrih stvari i nema, odnosno, retke su. Svakih deset-petnaest godina pojavi se nešto zanimljivo.
Na našim prostorima u poslednje vreme dosta toga se snima. Šta je vama posebno privuklo pažnju?
- Pa, recimo, serija "12 reči". Tu ima svežih i drugačijih, i rediteljskih i glumačkih i vizuelnih rešenja. Tu se vidi dar. To nema veze s gledanošću, govorim o kvalitetu. Ta serija ima kvalitet i sve čestitke i autorskoj ekipi i Telekomu što je nanjušio talenat.
Vaša predstava "Narodni poslanik" osvojila je takođe brojne nagrade. Šta planirate u pozorištu?
- Radim, režiram, jednom godišnje. Pozorište je sigurna kuća. Nikada ne treba zaboraviti odakle je sve krenulo i gde leži zec.
Nedavno ste sa svojim bendom imali koncert u Botaničkoj bašti. Šta vam je bliže srcu: muzika, gluma ili režija?
- Važno je da čovek radi svoj posao punim srcem. Muzika jeste uvek bila najbliža srcu, ali čovek sve treba da radi srcem. Gluma, režija, pisanje, sve to čini život koji živim i možda je nepošteno izdvajati muziku. Sve mi je to, bogu hvala, bilo na korist.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom u karijeri?
- Što sam preživeo i živim od istog posla preko 35 godina.
A kada biste nešto mogli da menjate, šta bi to bilo?
- Nekad sam mislio da bih menjao mnoge stvari. Sada mislim da treba menjati budućnost, jer ova koja nam se smeši - odvratna je.
Postoje li neke osobine koje glumac mora da poseduje kao ličnost da bi pred publikom bio dobar?
- Ludilo i dobrotu.
Često smo svedoci kako su neke realne situacije nadmašile mnoge filmske. Trudite li se da prenesete pred kameru život onakvim kakav jeste?
- Ja to ne vidim tako. Život je, generalno, dosadan. Film i pozorište žive mnogo zanimljivije i dramatičnije živote. Život je dvojnik pozorišta, da parafraziram Antonina Artoa.
Šta biste savetovali Nikoli na početku karijere? - Nemoj toliko da piješ i drogiraš se, usraćeš i sebe i Šarca.
(Kurir.rs/ TV Ekran: Sanja Marković)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
