Lana Adžić, naslednica Tanje Bošković, stala je prvi put na daske Ateljea 212, u kom se proslavila njena majka, u novoj predstavi NLO rediteljke Isidore Goncić. Mlada glumica nakon premijere za Kurir govori o radu s prijateljicom iz detinjstva, ali i teretu slavnog prezimena.
- Isidora Goncić, Marija Marković (kostimograf i ćerka Jagoša Markovića, op. aut.) i ja odrasle smo u Ateljeu 212, a družimo se i danas. Radosne smo što smo dobile priliku da zajedno radimo, ali osećamo veliku odgovornost prema tome. Predstava NLO je pitka i svako može da je razume. Nije pretenciozna, ali nosi duboku poruku koja će dotaći svako ljudsko biće, bez obzira na to voli li da ide u pozorište ili ne, razume li ili pokazuje li interesovanje za filozofiju ili religiju - kaže Lana.
Kako vam se dopao koncept Isidore Goncić da u predstavu ubaci i lik pisca, ali i da svi imate svoje monologe?
- Isidora je insistirala na dokumentarnom pristupu i pokazalo se da to dobro radi kod publike. Nisam nikad radila na ovakav način. Blizina publike me promenila kao čoveka, ali i kao glumicu.
Da li je teško igrati više likova?
- Veoma je uzbudljivo, ali to samo zahteva dobru koncentraciju i trening. Kad se bilo koji lik osvoji, postaje prava čarolija.
Publika bi, kad vas vidi na sceni, teško mogla zaključiti da vam je majka Tanja Bošković. Kako ste izgradili svoj izraz kao glumica i da li borba još traje?
- Nije to bila borba. Ja sam drugačija osoba, ali i glumica. Na kraju i potpuno druga glumačka škola. Velika je razlika između meni i Tanje, ali i dalje moram da se borim s tim što ljudi očekuju da vide na sceni nešto što je slično njoj.
Igrali ste s njom u nekoliko predstava. Kakva je majka kao partnerka, a kakva kao publika?
- Kad igram s Tanjom, imam veliku sigurnost, jer partnerski odnos ne mora da se gradi, a kao publika je, kao i svaka majka, uzbuđena i zadovoljna. Mislim da ona, kada mene gleda, prestaje da bude glumica i samo je ponosna majka.
Da li ćemo vas gledati u nekoj seriji?
- Ne, radovala bih se. Možete me gledati u pozorištu "Duško Radović". Igram i u Madlenijanumu. Najviše sam ponosna što ima sve različite uloge. Ukoliko moram da izdvojim jednu predstavu, bila bi to "Dobrodošlica svetu", koja se igra u "Radoviću". Komad je za decu od tri do pet godina. Oni me kao publika leče.
Tanja Bošković - Ponosna sam na Lanu, Isidoru i Mariju
Tanja Bošković je predstavu NLO gledala iz prvog reda, a nakon premijere podelila je prve utiske s novinarima.
- Očarana sam što je ovaj komad stavljen na repertoar. Davno nisam videla raspravu o postojanju boga prikazanu na ovako zabavan način. Mislim da je Viripajev kao pisac sazreo. U ekipi je trojka mladih žena Isidora, Marija i Lana i ta ljubav traje - rekla je Tanja.
Ona otkriva da predstavu ne gleda kao glumica.
- Vrlo sam jednostavna publika. Pratila sam šta se dešava na sceni i misao, malo sam gledala glumu, režiju i kostim. Retko dolazim na premijere. Volim da dođem na desetu predstavu. Pozorišni čin je nešto uzvišeno jer sam sve odvoji od zemlje. Neki komadi su namenjeni samo mladoj publici i retko kad ih razumem. Predstavu ću doći da gledam još koji put - poručila je ponosna majka.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
