Iako je prošlo samo jedanaest godina otkako je odigrala svoju prvu profesionalnu ulogu pred kamerom, čini se da je karijera glumice Isidore Simijonović mnogo duža. Glumu je učila na klasi profesorke Mirjane Karanović, a dobitnica je nekoliko priznanja na festivalima za tu ulogu, među kojima su nagrade za najbolju glumicu na festivalima u Litvaniji i u Leskovcu.
Ipak, šira publika upoznala ju je u seriji "Jutro će promeniti sve", gde je igrala Sašu, a potom i kao Ružu u krimi-serijalu "Ubice mog oca". Ređale su se i brojne druge role do serije "Azbuka našeg života". Nakon što smo zajedno premijerno pogledali dve epizode druge sezone ove serije nastale u zajedničkoj produkciji Kontrast studija i Telekoma Srbija na Sarajevo film festivalu, Isidora je svoje utiske otkrila za TV Ekran.
Neobično je gledati seriju zajedno s publikom?
- Prvi put sam gledala novu sezonu i veoma sam se tome radovala. Žao mi je što smo gledali šestu i sedmu epizodu, a ja jedva čekam da krenem od prve. Ipak, i ovo je bio dobar uzorak. Priča je narasla, odnosi su još kompleksniji, a situacije uzbudljivije u odnosu na prvu sezonu.
Neke vaše kolege ne vole sebe da gledaju na velikom platnu.
- Ni ja ne uživam kad gledam sebe jer ne mogu da sklonim taj kontrolni mod. Ali volim da pogledam serije koje radim, jer tako sebi notiram da li sam uspela da sprovedem šta sam želela.
Šta vam je bilo najteže u drugoj sezoni?
- Prvi put igram majku. Rediteljka Jelena Bajić pisala je lik Ane tako da obuhvata razne strane majčinstva. Nije to uvek divno, lako i slatko, kako je prikazano u mnogim serijama i filmovima. Tu su i oni teži dani. Pred svakom majkom su veliki izazovi. Neko drugi postaje centar sveta, a uz to dolaze umor i neispavanost, kao i razne druge poteškoće koje se majke trude da sakriju.
Moj lik oseća nesigurnost da nije dovoljno dorasla tome da bude majka. Odakle ste crpili inspiraciju?
- Povezala sam to sa svojim psom, što će možda neke oduševiti. Jer, moje najbliže iskustvo da brinem o nekome je pas. Nas dvoje živimo sami tri godine. To je prvo biće o kojem je trebalo da brinem, a on bez mene ne može da preživi. Takođe, razgovarala sam i sa svojom najboljom drugaricom koja je sve to prošla, majka je. Velika pomoć su mi bile moja majka i rediteljka.
Kakva je Jelena Bajić Jočić na setu?
- Strpljiva i spremna za snimanje. Nijedna scena nije kod nje tu zbog kupovine vremena. Nekad je da uđeš u snimanje koje traje danima važno da imaš na setu nekog ko će ti reći šta je u kom kadru najvažnije i da možeš da mu veruješ. Kad ona kao reditelj kaže kupljeno, znam da smo sproveli to što smo želeli.
U seriji su glavni junaci žene. Menja li se slika naše kinematografije?
- Prave se promene i ženski likovi nisu više najčešće samo stereotipi. Raduje me kad vidim da imamo i takve serije gde je žena glavni junak.
Da li glumica u Srbiji može da bira uloge?
- Danas jesmo u poziciji da biramo uloge. A ja ih biram slušajući svoju intuiciju. Što je bolje slušam, jednostavnije donosim odluke. Nije dobro kad se glava previše upetlja, srce je mnogo jednostavnije. I ja slušam svoje srce. A prvi utisak je najbolji.
Kad je srce prelomilo da želite da budete glumica?
- Ne dešava se ta odluka sasvim svesno. To je put, ne trenutak.
Da li vas je nekad intuicija prevarila?
- Nije. Najvažnije je da autori serija i filmova veruju u svoj projekat, kao što je i za nas dobro da radimo samo stvari u koje verujemo. Uverenje je jedna od osnovnih stvari koja je potrebna da uopšte nešto igramo. Ako nemam uverenje da je nešto što radim dobro i važno, onda mi nedostaje motivacija da se angažujem, posebno emotivno. Teško je glumcu kad ne vidi šta je poruka i svrha toga što radi.
Koja je poruka "Azbuke"?
- Ljubav i poverenje u nekog bliskog često su najmoćniji oslonac.
Iako dosta snimate, birali ste da vam Beogradsko dramsko pozorište bude baza.
- Godinama sam radila u pozorištu, a poslednje tri sam u BDP, gde dolaze neki veoma važni reditelji i prave se savremene i aktuelne predstave. Konkurentni smo i za velike evropske festivale. To je i za mene dobro mesto da se razvijam kao glumica.
Rad kog kolege cenite?
- Ima toliko moćnih glumaca. Nemam nekog ko mi je uzor, ali volim Penelope Kruz.
Šta pratite kao gledalac na televiziji?
- Volim autentičan sadržaj, koji odiše nekom vrstom maštovitosti i koji može da me zainteresuje za temu i sadržaj. Dakle, to se uvek oseti. Obožavam seriju "Normalni ljudi". "Igra lignji" je primer nečeg kreativnog i autentičnog, a volim i neke klasike kao što su "Naslednici". Kod te serije se oseti kvalitet dobro napisanog scenarija, razvijenih likova i strukture priče.
Imate li ambiciju da se oprobate i kao scenarista?
- Ne razmišljam još o tome.
Kurir.rs Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
