Glumca Radeta Ćosića publika je zavolela kao Teofila Spasojevića u filmu i seriji "Montevideo, bog te video", nakon čega je ostvario niz zapaženih rola u omiljenim serijama "Tate" i "Tri muškarca i tetka". Pored bogate karijere na platnu, dramski umetnik odlučio je da stane iza kamere i režira film "Ko živ, ko mrtav", za koji je pisao scenario, ali i tumači glavnu ulogu u njemu.
U susret premijeri, koja je zakazana za 13. avgust na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Ćosić u razgovoru za TV Ekran govori o želji da se oproba iza kamere, sumira utiske sa snimanja i priseća se svojih početaka.
Da li možete da nam približite radnju svog filma?
- Detektivi Trivan i Zeljo istražuju slučaj ubistva. To ne bi bilo ništa čudno da je sve ostalo normalno, ali i ubice su čudne, svedoci su još čudniji, a tek Trivan i Zeljo, oni su najčudniji.
Pored scenarija i režije, našli ste se i u glumačkoj podeli. Koliko se menja perspektiva kada se glumac angažuje i iza kamere?
- Glumac iza kamere je jako prirodna postavka stvari. Nadam se da me kolege neće napasti zbog ove izjave, to ne znači da je glumcu mesto iza kamere, a ne ispred, samo kažem da je nekako lepo biti i iza i sve to iz glave pretočiti u delo. Sve te uloge i svi ti događaji, ispred vas, nekad deluje kao da ste u snu.
S kim vam je od kolega bilo najlakše da nađete zajednički jezik?
- Zaista i bez šale, sa svima iz ove ekipe. To su glumci modernog shvatanja, velikog talenta i pre svega sam im zahvalan na poverenju i želji da ih "ja režiram". Čim se to desilo, znači i da su nenormalno hrabri (smeh).
Publika vas je zavolela kao Teofilija u "Montevideu". Kako danas sa ove distance gledate na tu ulogu?
- Uloga Teofila u "Montevideu" bila je prekretnica u mojoj karijeri. Posle tako velikog projekta u svakom smislu se menja perspektiva. Ne mislim da se ja menjam kao ličnost, to nikad neću dopustiti i zauvek ću biti neutralan, neće uticati uspeh ili neuspeh na mene makar to bilo poslednje. Mislim na perspektivu u smislu šta je sve moguće. Te serije se svi sećamo kao jedne od omiljenih, a snimanje na Tenirafama mi je jedno od omiljenih.
Zaigrate li i danas fudbal?
- Da, na "soniju" (smeh). Šalim se, pre dve nedelje sam igrao sa dva dečaka od pet-šest godina, protiv mene, tj. oni protiv mene. Naravno dobio sam, nebitno, ali rezultat je bio 10-2. (smeh)
Uskoro vas očekuje i početak proba novog komada "Prijatelji", koji je nastao po istiomenoj hit seriji. Šta nam možete otkriti o toj ulozi? Mislite li da likovi iz serija i filmova mogu lako da ožive i na daskama koje život znače?
- Projekat "Prijatelji" je čuvena serija kod nas. Doveo sam to kao producent u Srbiju, uz Borisa Miškovića i MTS dvoranu. Mislim da će biti jako slično seriji, jer tekst koji ćemo koristiti i jeste iz serije. I da, ako kažem da bi tu trebalo da sam kao neki glumac, što sam i ovako, valjda će biti jasno koga ću igrati (smeh).
Koje su najbolje godine za glumca i da li one uopšte postoje?
- Valjda kad on sazri, što je srazmerno tome da profesija nema veze s nezrelim ponašanjem, o čemu se često razmišlja, već o tome da se na pravim mestima bude nezreo, ako mogu tako da kažem.
Prija li vam više komedija ili drama?
- I jedno i drugo, ali delujem komično i onda ljudi vide samo tu moju stranu.
Koji su najveći izazovi s kojima se danas suočavaju glumci u Srbiji?
(Kurir.rs/Tv Ekran)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
