Kulturnu javnost je iznenadila vest o smrti poznatog pisca Gorana Petrovića. Rođen u Kraljevu 1961. godine, na književnoj sceni se pojavio 1989. godine knjigom kratkih priča "Saveti za lakši život".
Objavio je i romane Atlas opisan nebom, Opsada crkve Svetog Spasa, Sitničarnica „Kod srećne ruke“, Papir i Ikonostas. Za "Ikonostas" je 2022. godine dobio nagradu Vladan Desnica. Iste godine je za "Papir" dobio nagradu Beogradski pobednik.
Međutim, širem čitalačkom krugu je postao poznat romanom "Sitničarnica kod Srećne ruke" za koji je dobio Ninovu nagradu.
Takođe je autor pripovedačkih knjiga Ostrvo i okolne priče, Bližnji i Razlike. Petrović je objavio i knjigu kratke proze Sve što znam o vremenu, knjigu zapisa Pretraživač, novelu Ispod tavanice koja se ljuspa i dramu Matica koja je izvedena u Ateljeu 212. Neka od Petrovićevih proznih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika.
Evo kako je pisac svojevremeno govorio o nagradama i samom pisanju.
- Svaka nagrada je jedna vrsta rama. Taj ram može biti nekad zaista sjajan, poput ovog, ali suština jednog književnog ili likovnog dela jeste ono što je unutra. Najvažniji je čin stvaranja i kasnije čin čitanja - objasnio je Petrović za Kurir povodom nagrade "Beogradski pobednik" za roman "Papir" za 2022. godinu.
Nakon pauze od dvadeset dve godine Petrović je pored romana "Papir", izdao i "Ikonostas". U pitanju su prve dve priče, to jest dva toka, kako ih je sam tada nazvao, u okviru romana "Delta", koji predstavlja univerzum alegoričnih pripovesti čija se radnja razvija od srednjeg veka sve do savremenog trenutka.
- Na ovom ciklusu knjiga sam radio dvadeset godina. Roman "Papir" je samo početak u objavljivanju, već ove godine će se pojaviti još dve knjige iz ciklusa "Delta". Ceo ciklus knjiga imaće više od deset, a manje od 100 romana, kako umem često da se našalim sa samim sobom. Dosta toga sam razmerio i pri kraju je, ali nije baš sve, i to je dobra stvar, jer i piscu mora da bude nešto zanimljivo, ne može da zna sve unapred - istakao je književnik tada.
Nekoliko meseci kasnije, dobio je i nagradu Vladan Desnica za roman "Ikonostas".
- Ovo priznanje mi znači veoma mnogo iz nekoliko razloga. Pre svega zbog imena Vladana Desnice, proze koja je stamena i odoleva decenijama, ali i zbog toga što nagradu pisci dodeljuju piscima. Kad priznanje dođe od tvog esnafa, velika je počast - rekao je Goran Petrović tada.
Tada je u užem izboru za nagradu Petrović je učestvovao i s romanom "Papir" i bio je u užem izboru za Ninovu nagradu.
- Nije mi žao što i roman "Papir" nije dobio nagradu, jer je već osvojio Beogradskog pobednika. Obe knjige su što se nagrada tiče prošle i više nego dobro, a iskreno se nadam i da su ih čitaoci primili isto tako. Nije mi žao, oba romana su puštena kao ptičice istog dana. To smo uradili namerno, jer dugo nisam objavljivao knjige. S druge strane, knjige su suprotstavljene na neki način. "Papir" je jedna renesansa, italijanska priča, pomalo nasilna, a "Ikonostas" je apokrifne hargiografije - pričao je Petrović.
- Kad su u pitanju duže forme, potrebno je vremena. Ne možete ostaviti rukopis na 15 dana, jer će vam onda trebati mesec dana da mu se vratite. Dugo sam se predomišljao kako i na koji način otpočeti objavljivanje, kako ih složiti, nasloviti ih... Prošle godine sam se usudio da krenem da objavljujem, meni je malo laknulo, a nadam se da je nekome donelo radost - pričao je pisac i dodao da ovakva priznanja predstavljaju ram za njegov rad.
- Pisanje je samotnički posao i dešava se da godinama sedite i nemate neku vrstu odjeka, tu su stare knjige, prevodi, gostovanja i književne večeri. Ono čime ste baš vezani u tom trenutku ne daje nikakav odjek i onda, kada nagrade dođu, znače svakom piscu. Da li je to samopouzdanje, ne znam. Znam samo da mu se vratilo to što je rekao i da je živ. Nagrade i priznanja su samo ram onoga što je suština, a to su pisanje i čitanje.
Goran Petrović je bio član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra, kao i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2018. godine.
Preminuo je posle kraće bolesti u 63. godini.
(Kurir.rs/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
