Operska pevačica Marija Nešić, sopran, rođena je u Beogradu, a danas živi u Španiji i da je sretnete na ulici, verovatno biste rekli da je top model. Pohađala je paralelno i klasičnu i muzičku školu, a diplomirala je na pravnom fakultetu i godinama radila posao u struci.
Međutim, ljubav prema muzici nikad nije zamrla, te je pre nekoliko godina odlučila da se posveti samo njoj. Sada se vraća u rodni grad, gde će 3. marta nastupiti na Kolarcu, na svom gala koncertu, o čemu priča za Kurir.
Kako teku pripreme? Imate li tremu?
- S nestrpljenjem očekujem koncert na Kolarcu. Posle četiri godine ponovo ću se pokloniti beogradskoj publici, što me posebno raduje jer je Beograd grad gde sam rođena i svaki nastup u njemu ima posebnu draž za mene. S obzirom da sam veoma inspirisana, publika zasigurno može da očekuje vatromet emocija i jedno veče puno iznenađenja.
Da li imate neki ritual ili posebnu rutinu pre nastupa kako biste se psihički i fizički pripremili?
- Moram da priznam da sam se godinama borila s tremom, ali shvatila sam da ukoliko želim da se bavim ovim poslom, trema će samo onemogućiti da pružim maksimum. Stoga sam počela da radim na tome da je potpuno eliminišem i, naravno, uspela sam, jer se ona gubi vežbom i rutinom. Konstruktivna trema, koja je rezultat odgovornosti prema poslu, uvek postoji, ali i ona nestaje kad se popnem na scenu i počne magija između mene i publike. Imam rutinu koja je prisutna već godinama pred svaki koncert a to je neka vrsta karantina, osame koja mi je preko potrebna da bih se valjano pripremila za nastup.
Zapevate li nekad i nešto što iznenadi publiku, van repertoara?
- Često zapevam nešto što publika ne očekuje, volim da eksperimentišem, da unosim novitete, obrađujem neke pesme koje volim da slušam a koje nisu izvedene u operskom maniru. I ovog puta će se takve pesme naći na repertoaru.
Godinama ste radili kao pravnica pre nego ste doneli odluku da se vratite muzici. Kad se desio taj prelomni momenat i zbog čega?
- Godinama sam razmišljala kako da uklopim ove dve profesije, ali s vremenom sam shvatila da je to nemoguće jer obe iziskuju mnogo posvećenosti, truda i rada. Odluka ili prelomni momenat desio se 2015. godine, kad sam otišla na audiciju u Narodno pozorišta i prošla.
Sa ove distance, da li biste ponovo doneli ovakvu odluku?
- Da! Nijednog trenutka se nisam pokajala što sam slova zakona zamenila notama. Kad imate talenat, to je poklon koji ste dobili od Boga i greh bi bio ne razviti ga. Muzika je sastavni deo mog života od šeste godine, znala sam da će doći momenat da mi to bude i zanimanje. Sve u svemu, srećna sam zbog takve svoje odluke.
Koje vam je najdraže iskustvo koje ste imali s publikom?
- Koncert u bioskopu "Balkan" je nastup koji bih izdvojila kao poseban. Taj prostor ima specifičnu energiju, toliko je inspirativan i meni je jako prijao.
U muzičkim krugovima je poznato da odlično svirate klavir i gitaru. Da li ste razmišljali o tome da zasvirate publici?
- Imam u planu da uradim tako nešto, ali treba vremena da se sve to lepo pripremi. Klavir koristim samo kad treba da se upevam, a na gitari zaista dugo nisam svirala. S obzirom na da me je mnogo ljudi pitalo isto, uvrstiću to u obaveznu aktivnost u narednom periodu.
Nije retkost da umetnicama lepota ne ide naruku i otežava im da uspeju u svom poslu. Da li vam je lepota bila saveznik ili neprijatelj u karijeri? Kako se nosite s predrasudama?
- Godinama sam se suočavala s raznim vrstama predrasuda, ali naučila sam da se nosim s tim. Ranije me je mučila činjenica da ljudi ne mogu da prihvate da vodite računa o izgledu a da pritom ne trpi kvalitet. Sa ove distance mogu da kažem da uživam u svom poslu i ne opterećujem se više time šta ko misli, to sam ostavila iza sebe.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
