Povodom pojave gimnazija koje zaobilaze obaveznu lektiru - roman „Dorotej“ Dobrila Nenadića (1940-2019) - zbog navodno neprimerenih scena u vrhunskom književnom delu, u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat (Muzej srpske književnosti, Muzej knjige i putovanja), u kojem se nalazi legat slavnog pisca i originalni rukopis romana „Dorotej“, u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije otvorena je izložba predmeta, knjiga i nagrada Dobrila Nenadića pod nazivom „Dorotej za sve“ i s podnaslovom „Ne kvari omladinu vrhunska književnost, već vrhunsko neznanje“.
Izložene nagrade
Izloženi su, između ostalog, nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine za roman „Dorotej“ 1978, za roman „Despot i žrtva“ 1999, nagrada „Meša Selimović“, Prosvetina nagrada, Književna nagrada Biblios, nagrade Zlatni bestseler, Račanska povelja, „Svetozar Ćorović“, „Borisav Stanković“ i mnoge druge.
Dobrilo Nenadić o Srbima
Poseban odred s Marsa?
„Mene zbunjuju Srbi, iako sam tolike decenije utrošio ne bih li bar delimično uhvatio intonaciju njihovog hora, a hor je, kao što je znano iz grčkih tragedija, dragoceni tumač opštih zakona po kojima se jedna zajednica upravlja. Badava. To je neka sasvim zagonetna lestvica. Meni se čini da je ovaj narod odnekud zabasao na ovu planetu. Možda je to poseban odred s Marsa, opisan u Velsovom „Ratu svetova“, koji je preživeo one opake bakterije što su inače uništile ostali deo invazionih snaga. Poseban soj otporan na bakterije zadržao se na ponajlepšem parčetu zemljišta, preživeo je, ali se nikada nije sasvim prilagodio uslovima i zakonima planete Zemlje.“
- Književna i umetnička vrednost romana „Dorotej“ nije i ne može biti sporna i pozivamo sve koji to već nisu učinili da ga pročitaju. U potpunosti podržavamo aktivnosti Muzeja srpske književnosti pod okriljem udruženja Adligat na očuvanju sećanja i promociji književnog i životnog dela Dobrila Nenadića - izjavio je Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije, i nastavio:
- Slavni Gete je govorio da ništa nije opasnije nego delujuće neznanje. Kao što je neprimereno da udruženja koja se bave književnošću i kulturom daju profesionalne ocene o pitanjima iz policijske struke, smatramo da nije primereno ni obrnuto. Drago nam je da su policajci iz oglašenog udruženja ovo izuzetno delo pročitali, ali bi njegovo tumačenje ipak trebalo da prepuste struci koja se time bavi, velikom broju vrhunskih stručnjaka - pisaca, profesora i književnih kritičara koji su bez izuzetka u periodu dugom nekoliko decenija utvrdili da roman „Dorotej“ predstavlja književno delo visoke vrednosti i da će svako ko ga pročita njegovim sadržajem, stilom, porukom, toplinom i izuzetnim jezikom biti obogaćen, izjavio sam na otvaranju izložbe. Isprva sam pomislio da se radi o neslanoj šali, zatim da je u pitanju neznanje, na koje ne treba obraćati pažnju, ali je s pojavom profesora koji samoinicijativno izbacuju ovo delo iz lektire postalo jasno da se tome mora stati na put. U potpunosti podržavam stav profesora Filološkog fakulteta Aleksandra Jerkova da bi takvim profesorima trebalo poništiti diplomu, a kao advokat i redovni član Advokatske komore Srbije mogu samo da podsetim da su sve škole po zakonu dužne da realizuju obavezne sadržaje programa nastave i da profesori nemaju autonomno pravo da biraju obaveznu lektiru. Pozivam kao advokat, ali i kao predsednik udruženja Adligat, prosvetnu inspekciju i druge nadležne institucije da ovim povodom reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Vrhunski agronom
Po romanu „Dorotej“ Dobrila Nenadića snimljen je i istoimeni film, a važno je napomenuti i da je Nenadić kao vrhunski agronom jedan od najzaslužnijih stručnjaka za procvat malinarstva u Srbiji. Legat književnika Dobrila Nenadića preuzet je za Muzej srpske književnosti 2021. godine - celokupna njegova arhiva, sve nagrade, prepiska s drugim slavnim piscima, mnoštvo njegovih ličnih predmeta i pisaći sto, sve se to može videti u odeljenju Adligata u centru Arilja, sačuvano za vekove.
Upravo vekovi od nas očekuju da se Dobrila sećamo, da njegovim delom oplemenjujemo i obogaćujemo buduće generacije. Slava Dobrilu! Ali večna slava i njegovoj neumornoj supruzi Petkani, čiji život svedoči o velikom čoveku, velikoj ljubavi i velikom razumevanju, koju ovakva besmislena hajka naročito pogađa. Bez Petkane, nema Dobrila kakvog znamo, bez Petkane, nema topline koja se danas oseća u Dobrilovom legatu i celom Arilju i koja će, zajedno s Dobrilovim delom, grejati i buduće generacije, uprkos neznanju koje povremeno kao cunami pokušava da nas sve potopi.
Viktor Lazić
