Važnu ulogu u petom ciklusu popularne kostimirane detektivske drame "Gospođica Skarlet i Vojvoda", čija se četvrta sezona od 28. marta, četvrtkom u 21 čas, emituje se na kanalu Epik drama, imaće naša zvezdu u usponu, glumac Nikola Šurbanović.
Skarletin viktorijanski London, koji je video ceo svet, već četiri godine ušuškan je na pola puta između Beograda i Pančeva, gde se snima u studijskom kompleksu nalik onima u Holivudu, a uz producente i strane glumce, na ovoj seriji rade isključivo Srbi.
Pored glavne glumice, zvezde legendarne "Krune", "Dauntonske opatije" i "Birmingemske bande" Kejt Filips,u epizodnim ulogama pojavili su se Svetozar Cvetković, Dragan Mićanović, Peđa Bjelac, Denis Murić, Ivan Tomić, Nenad Heraković, Nikola Bulatović, Miona Marković, Borka Tomović... U razgovoru za TV Ekran Nikola otkriva kako je došlo do saradnje s timom "Skarlet i Vojvode".
Kakva iskustva nosite sa snimanja ove serije i koju ulogu tumačite?
- Ovo nije prvi put da sam imao priliku da sarađujem sa stranim produkcijama. Pojavio sam se u seriji "Predstraža" i u filmu "Mašina". Zahvalan sam na prilici i iskustvu, ali uloga u seriji "Gospođica Skarlet" je svakako prva zahtevnija rola. Zasad smem da kažem da je moj lik pripadnik ruskog podzemlja. Radnja serije smeštena je u 19. veku pa karakter ne podleže, u potpunosti, klasičnim stereotipima na koje smo navikli u zapadnjačkim filmovima i serijama.
Kako je izgledalo "upoznavanje" sa "Skarlet"?
- Ubrzo nakon kastinga saznao sam da sam dobio ulogu pa sam pogledao nekoliko epizoda, da se podrobnije upoznam s radnjom i atmosferom serije. Žao mi je što neko nije snimao moju reakciju kada sam shvatio o kakvom projektu je reč. Ne znam kako da vam opišem to. Evo zamislite "kinder jaje", ali za glumca (smeh). Kejt Filips je glumica koja tumači gospođicu Skarlet, a takođe je igrala u jednoj od mojih omiljenih serija "Birmingenska banda". Tu je bio i glumac Pol Bejzli, s kojim sam između ostalog razgovarao o seriji "Crno ogledalo" i filmu "Pirati sa Kariba". Provodili smo dosta vremena na snimanju i bilo mi je veliko zadovoljstvo i čast da s njima delim kadar. Snimali smo na domaćem terenu pa je izvršna ekipa bila sastavljena od "naših". Upoznao sam i neka nova lica. Divan je osećaj raditi s tako moćnom i uigranom ekipom. Reditelj Ivan Živković i ja sarađivali smo još davno na seriji "Vere i zavere". Drago mi je da smo se konačno ponovo sreli.
Da li vam je ovo iskustvo podstaklo ambicije ka nekim novim saradnjama sa inostranim produkcijama?
- Postoji mogućnost za dalju saradnju. Motiviše me činjenica da se sve više stranih projekata snima u Srbiji, osveženje je misliti o tome. Glumci su vezani za jezik i pokret, to su im instrumenti. Dok je pokret poliglota, jezik se mora razumeti i mislima. Da bi igrao na stranom jeziku i u tome bio svoj i komotan, akter mora da misli na njemu. Ovakvi zadaci motivišu me da utvrdim i produbim veštine na polju upotrebe stranog jezika. Radujem se novim prilikama, izazovima koji pomeraju granice i izbacuju me iz okolnosti na koje sam navikao.
Postoji li neki lik koji bi vam bio posebna poslastica?
- Još se nisam sreo sa izazovom o kom maštam. Oduvek su mi privlačili pažnju likovi koji do kraja priče dožive promenu, koji se slome ili pobede okolnosti koje ih okružuju. Za takav zadatak kažemo da ima mesa. Bilo da su protagonisti ili antagonisti takvi, dobro napisani likovi, poželjan su zadatak za svakog glumca. Fokusiran sam na to da živim u sadašnjem trenutku. Nastojim da rešavam zadatke koji su mi povereni punim plućima, sada i ovde, ne mislim mnogo o onome što dolazi ili onome što bih želeo da dođe. Ranije mi se dešavalo da, misleći o onome što će biti ili o onome što bi moglo da bude, izgubim mnogo energije i živaca i na taj način potrošim snagu na stvari koje ne mogu da promenim. Kada se desi da je "suša" i da nema novih zadataka, sam ih tražim. Često se dogodi da ih ne pronađem, ali gotovo uvek, u tom traganju, neki od njih nađu mene.
Koliko je važno za mladog glumca da ne beži od izazova?
- Ne samo da ne beži od izazova, još važnije je da traga za njima. Bitno je da se prilika prepozna na vreme, a to učimo kad osvestimo koliko smo ih propustili. Često se desi da prilike dođu kada im je vreme, a ne kad smo spremni i idu ruku podruku sa odlukama. Težim da igram što različitije karaktere, to mi je cilj. Trudim se da koristim celu paletu i da se svakim zadatkom pomalo izbacujem iz zone komfora. Kad se desi da su zadati likovi iz istog miljea i da mnogo liče, smatram da su na glumcu sloboda i mogućnost da te likove oživi tako da to nije slučaj. Na taj način stvaram, prosto da ne postanem "rob šablona". Na nama je da se postaramo da dišu drugačije, jer ne možeš uvek da biraš. Kako u životu tako i u glumi, nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno.
Na čemu trenutno radite?
- Ako sve bude išlo svojim tokom, tri filma i jedna televizijska serija biće spremni za prikazivanje do kraja leta sledeće godine. Što se pozorišta tiče, igram svoje predstave "Sportsko srce ", "Cigani lete u nebo", "Ljubav u Savamali ", "Crni leptir", "Pepeljuga" i, naravno, moja monodrama "Vetar i zastave" o heroju Tanasku Rajiću čiji tekst potpisuje Dejan Stojiljković. Sportisti kondiciju održavaju redovnim treninzima, zdravim snom i ishranom.
Kako izgleda trening za glumce?
- U mom slučaju trening se razlikuje samo po tome što ja ne treniram za takmičenje. Profesionalni sportisti treniraju svakoga dana, a ja nastojim da treniram bar četiri puta nedeljno, osim kada, zbog neke uloge, treba da smanjim ili pojačam fizičku aktivnost. Što se tiče ishrane i odmora, bog me je pogledao da mi dobra genetika mnogo pomaže. Volim da gurnem ruku u frižider posle 22 časa pa to ti je... Na svu sreću, redovna fizička aktivnost i dobra reakcija tela obezbeđuju da ne izgledam kao Čiko, a i visina mi dosta pomaže u tome. Borilačke veštine, borenje i dizanje tegova su mi najveća ljubav posle glume. Moj otac, koji je bio profesionalni sportista pa posle dugi niz godina trener za kondiciju i snagu, često mi je govorio: "Džoni, zapamti, um caruje, ali snaga dobro dođe."
Kako provodite slobodno vreme?
- Šetam, treniram i s prijateljima igram društvene igre. Takođe, imam običaj, kada dođe lepo vreme, da nigde ne idem bez bicikla, s presvlakom u rancu, razume se.
Ko su vam bili uzori u glumi?
- Oni koji su svojim delima, kako na sceni tako i van nje, primerom dokazali da je ovaj naš poziv suživot. Svojim razumevanjem i umećem prilagodili su se tako da sačuvaju sebe i na taj način ostali autentični i traju. Ne bih ih izdvajao poimence. Ima ih mnogo. Samo ću da izrazim duboku zahvalnost što sam neke od svojih uzora uspeo da upoznam, da razgovaram i da sarađujem s njima, a neke čak nazivam prijateljima.
Koji žanr najviše volite?
- Zavisi od raspoloženja, ali najviše mi pašu trileri, krimi serije i filmovi, ratne drame i epska fantastika.
Imate li neki životni moto kog se pridržavate?
- Postoji jedan koji se trudim da sledim. Kad god ga nisam sledio, mnogo je ljubavi, reči, pozitivnih i negativnih emocija otišlo za ljudima, noseći sa sobom dobar deo moje energije. Zato mu se uvek vraćam, jer mi daje uzemljenje i vraća snagu.On glasi onako: "Ko ne razume moje ćutanje, razgovor mu ništa neće značiti".
(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
