Dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks otvara "Linija života" Darka Bajića 8. maja u Kombank dvorani. Ostvarenje prati životnu priču akademskog slikara Miloša Bajića, rediteljevog oca.
"Čovek se uvek na kraju okrene onom za šta živi, a ja živim za film. Ovaj film govori o ocu i sinu. O mom Milošu, slikaru i čoveku koji je doživeo Mauthauzen, čoveku koji je odveden pod brojem, a na njegovom dosijeu je bio pečat na nemačkom jeziku "povratak nepoželjan". On je odveden sa Akademije likovnih umetnosti, a ta linija života koja je započela u logoru pratila ga je čitavog života. Ono što je meni bilo fascinantno je ta njegova energija, ljubav i volja za životom. Ti crteži koje je on crtao i skrivao pod pretnjom smrću u logoru sa svojim drugarima u jednom protivpožarnom aparatu jesu nešto što je njima i dalo život. Dalo mu je cilj linije života. To je stvar umetnosti. Uvek sam se pitao kako moj otac i njegovi drugari imaju stalno taj osmeh na licu u godinama koje su došle posle boravka u logoru. Shvatio sam da su oni na kraju preživeli, za razliku od 11 miliona ljudi koji stradali u nacističkim logorima širom Evrope. Oni su se smejali kroz život sa razlogom, a ja sam imao sreću da budem svedok tog slavljena života", kazao je Bajić i dodao: "Ovo nije samo biografska priča i reportaža, već opomena, prikaz jednog surovog sistema i vremena i možda je baš sad pravo vreme da bude prikazan".
Tamara Danilović Ćirić koautorka knjige "Koncentracioni logor Mathauzen - povratak nepoželjnog" kazala je da se danas relativizuju ishod i dešavanja u Drugom svetskom ratu. "Bila sam na komemoraciji u Mathauzenu i imam utisak da je jako važno baviti se ovakvim temama jer mnogo ljudi još uvek nema pojma gde su im sahranjeni preci. Moramo da se bavimo dešavanjima u sistemu logora u NDH, Banjicom, kao i ostalim stratištima naših rođaka širom Evrope", kazala je Danilović Ćirić.
Publika će do 15. maja moći da pogleda više od 100 premijera dokumentarnih filmova. Na svečanom zatvaranju 15. maja, nakon dodele nagrada najboljim ostavrenjima, biti premijerno prikazan srpski dokumentarac "Električni Orgazam za ljude budućnosti" u režiji Marije Vukić.
U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano deset filmova Igor Stanojević selektor festivala kaže da je taj segment Beldoksa obeležen zapitanošću autora nad mestom života, domom, bilo da se radi o rumunskim migrantima u filmu "A Lua Platz", meštanima skrovitog gradića u filmu "Doel" ili noćnom tumaranjuu pod neonskim svetlima Taipeja u filmu "Kraj radnog vremena"...
"U programima "Vatromet" su uzbudljivi, dinamični i visuelno upečatljivi filmovi snažnih, neafirmisanih mladih glasova, dok ostavarenja iz programa "Meteori" otvaraju neke nove horizonte i obasjavaju staze filmskog jezika", kaže Stanojević.
Prema rečima Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala, domaći takmičarski program okuplja 6 ostvarenja.
"U filmu "Taurunum boy" Jelene Maksimović i Dušana Grubina, pratimo zemunske tinejdžere tokom letnjeg raspusta s prelaska iz osnovne u srednju školu. Imamo i film o hip - hop bendu pod nazivom "To sam što jesam - Gipsy mafia" Andrijane Stojković , ali i ostvarenje "Centar" eksperimentalni dokumentarac o Sava centru.
Publika festivala imaće prilike da vidi o ostavrenja iz programa nazvanog "Lavirinti pravde" koji na ispit stavlja pravdu, njeno čitanje, razumevanje u modernom trenutku.
U programu pod nazivom "Profil" biće prikazana ostvarenja o sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu, MM borcu Konoru Mekgregoru, teniseru Džonu Meknrou i reditelju Vilijamu Fridkinu.
Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović je kazao da je tužio Ministarstvo kulture i informisanja jer je festival umesto traženih 8 miliona dinara dobio osminu te sume.
"Važno nam je da značajan festival kakav je Beldoks bude podržan. Potrebna nam je strategija funkcionisanja filmskih festivala u Srbiji. Beldoks je važan festival za našu kulturu i mora da ima poštovanje nadležnog ministarstva" kazao je Vušurović.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs / Foto: Beldoks promo
