Glumica Ana Sakić je lepotom i talentom osvojila holivudske filmadžije, a film “Pijavice”, u kojem igra, dobio je glavnu nagradu na američkom festivalu.
- Dobila sam nagradu za doprinos internacionalnom filmu na najvećem filmskom festivalu u Moskvi. Posle toliko godina, vratio se u žižu javnosti u Americi i Rusiji “Srpski film”, koji je ponovo prikazivan na najvećim festivalima, tako da smo čak radili film o filmu i davali intervjue za USA tržište, o tome kako smo snimali film i kako smo gradili svoje likove, koji su bili užasno zahtevni i teški. Kada su prikazali film u Moskvi, dobila sam poziv od direktora festivala koji mi je rekao da žele da mi dodele nagradu za ulogu u “Srpskom filmu”, takođe nagrade su dobili direktor fotografije Nemanja Jovanov i za specijalne efekte Lakobrija. Verujem u to da je talenat najvažniji i da uvek dođe do izražaja - priča Ana ponosno i dodaje:
- Nisam očekivala američki san, niti o tome razmišljala, a onda mi se u jednom trenutku samo desio. Čak nisam ni bila svesna toga šta se desilo, koliki sam u stvari ja uspeh napravila. Meni je sve to bilo normalno, samo sam radila svoj posao. U Los Anđeles sam otišla u trenutku kada ovde nije bilo dovoljno posla, a ja nisam želela da stojim u mestu. I sada mi je draža svaka uloga u Srbiji i srećna sam kada me izaberu naši reditelji, ali svakako nije uporedivo baviti se ovim poslom u Srbiji i u Holivudu.
Seriju “Psi laju vetar nosi” publika trenutno prati na malim ekranima, a glumica otkriva da joj je Violeta koju tumači bila poseban izazov.
- Na ulogu Violete sam posebno ponosna i zahvalna rediteljki Jeleni Bajić Jočić, koja mi je poverila nešto sasvim novo za mene, ozbiljnu, a komičnu ulogu, sa mnogo nivoa i lerova u karakteru. To je takođe bila ozbiljna priprema i ono što je najvažnije, radile smo na tome da joj nađemo zajedno meru i liniju karaktera koja će biti prijemčiva publici, da bi je publika, kao takvu zavolela, a ja kao glumica opravdala lik Violete, koja nema nikakve sličnosti sa mnom - kaže ona i dodaje i da joj je pandemija dosta uticala na planove koje je imala.
- Mnogo puta me je život demantovao i osujetio planove, a posle ove pošasti shvatili smo da smo mi ljudi toliko mali i da niko ne može znati šta mu donosi sutra. Sve nas je poremetilo i stopiralo. Trebalo je da shvatimo da priroda ima svoj ciklus i da nismo mi ti koji ćemo sve uništavati... Jer onda dolazi kazna u obliku stvari kao sto je korona. Ja sam sa svojim najbližima iskoristila period za boravak u prirodi, u našoj lepoj Srbiji, po kojoj sam putovala odmalena. Sada sam imala mnogo više vremena za razmišljanje i rad na sebi, tako da sam donela i neke nove poslovne odluke. Ono što je najvažnije je zdravlje i osmeh, a sve drugo kad dođe.
Atraktivna glumica nije od onih koje privatan život stavljaju u prvi plan, ali ne krije da je srećna u ljubavi.
- Od onih sam koji ne priča puno o privatnom životu, ali ne krijem da još uvek moje srce pripada tom istom direktoru fotografije, sa kojim nikada dosad nisam sarađivala u projektima. Ali su direktori fotografije uvek najbolji likovi u svim projektima - poručila je kroz osmeh i otkrila na čemu sada radi:
- Učestvovaću u velikom programu za proslavu 650 godina grada Kruševca, na Vidovdan. To će biti veliki događaj, sa predstavljanjem najvažnijeg dela srpske istorije o Svetom knezu Lazaru i srpskoj vojsci koja se u Kruševcu, u crkvi Lazarici, pričestila pre odlaska na Kosovo.
Najteže pripreme su bile za ulogu žrtve silovanja
Ana otkriva da je kroz karijeru tumačila brojne likove različitih karaktera, ali ipak, jedna uloga joj je teško pala, i to ona u “Srpskom filmu”:
- Dosta različitih karaktera sam odigrala, od komičnih do dramskih, čak i stravičnih, teških kao što je uloga u “Srpskom filmu”. Očigledno je da je to bila najteža uloga i najteže snimanje, čak i najteža priprema za ulogu žrtve silovanja, psihičkog zlostavljanja, do ubistva. Međutim, ono što ne deluje nimalo tako, bilo je prilično zahtevno napraviti moju omiljenu ulogu Ingrid, jer sam igrala strankinju koja ne govori srpski jezik, te sam morala da joj nađem meru u svemu, u emociji i mislima, često bez teksta, a da to ne bude dosadno. Naravno, to ne bih uspela bez dobre rediteljske palice Radoša Bajića.
Kurir.rs/S.M./Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
