Ako kažemo da je Zoran Radmilović bio prvi glumac i simbol Ateljea 212, na drugoj strani Lane Gutović je bio najdarovitiji čovek Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ovako za Kurir govori dramski pisac i akademik Dušan Kovačević o svom saradnika, koji preminuo prve dva dana na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Prijateljstvo dvojice umetnika trajalo je gotovo pola veka.
- Laneta sam upoznao 1972. uoči prve probe "Maratonaca" u Ateljeu 212. Moj prvi susret s njim se desio pre 50 godina, a sudbina je htela da odigra poslednju svoju ulogu u mom filmu "Nije loše biti čovek", koji sam upravo završio. Žao mi je što on to neće videti. On i Mira Banjac igraju majku i sina. Ona vodi računa da njen sin ne nazebe. Nema toga u predstavi "Kumovi", a te uloge sam napisao kao omaž i zahvalnost Miri i Lanetu za dugogodišnju saradnju - seća se veliki umetnik.
Kovačeviću je veliki glumac pomogao kad se razboleo Bora Todorović i isto tako maestralno uleteo u lik Larija Tompsona u Zvezdara teatru.
- Lane je jedan od najdarovitijih glumaca koje smo imali. Obično se o ljudima kad nas napuste govori u superlativu. Za njega mirne duše možete da kažete da ste drugovali, poznavali ga ili radili s jednim od najvećih glumaca srpske glumačke scene. Bio je osobenog dara i šarma, a publika JDP je to obožavala. Kad smo se poslednji put videli, znao sam da se bori s teškom i opakom bolešću, ali on nije pokazivao strah i zabrinutost. Nazvao sam ga pre nedelju dana i prvi put za 50 godina mi se nije javio. Saznao sam da nije u mogućnosti da razgovara. Imao sam informacije da mu je loše i juče me je ta vest, blago rečeno, rastužila, kao da mi je otišao neko drag i blizak iz familija - zaključuje Kovačević.
Milan Lane Gutović je završio Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1967. godine. Prvi profesionalni angažman je dobio u JDP u grupu koju su tada zvali "Bojanove bebe", jer ih je vodio Bojan Stupica. U toj klasi s Gutovićem bili su Gojko Šantić, Tanasije Uzunović, Dušan Đurić, Mirjana Vukojčić, Ivan Bekjarev, Đurđija Cvetić, Josip Tatić, Svetlana Bojković i Branko Cvejić. Petar Božović je posle studija otišao u Narodno pozorište, ali nastavio je da druguje s kolegom.
- Lane i ja smo bili prijatelji još sa akademije i ostali smo to i do danas s vrlo malo druženja. Kad sam saznao za tu tužnu vest i jedan deo mog života u ovom poslu je otišao s njim. Izgubili smo svi. Ne mogu biti sebičan i govoriti da je meni žao, naš narod izgubio je jednog divnog i neponovljivog glumca - kaže Božović za Kurir.
I reditelj Ljubiša Ristić pamti Gutovića kao mezimca publike.
- Pre pedeset godina, u prvoj podeli "Bube u uhu", u mojoj prvoj predstavi, bilo je trinaest divnih glumaca, mojih prijatelja za ceo život, umetnika koji su me uveli u pozorište. Sada su ostali samo Rada Đuričin, Branka Petrić, Boro Stjepanović i Voja Brajović. U toj porodici Nikola Simić je bio vođa a Lane najvoljenije dete, mezimac, najtalentovaniji čudak i čudo, glumac kojem ćemo se diviti bez zavisti dok nas bude - objašnjava Ristić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
