Glumica Daniela Kuzmanović Pavlović, poznata po ulozi Katarine u seriji “Igra sudbine”, otkriva koliko su je ljudi poistovetili sa likom koji igra, ali i šta joj je popularnost donela, a šta odnela.
Život pozorišne glumice Daniele Kuzmanović Pavlović u mnogome se od trenutka kada je počela da se emituje serija.
- Na ulici me svi zovu Katarina ili Keti. Mada to je već intimnije. Međutim, na setu me kolege zovu Deni.
Šta vam ljudi kažu kada vam priđu?
- To su već anegdote. Mnogi pišu preko društvenih mreža, nude mi brak. Drugi komentarišu da sam fina i divna duša od žene koja za svakog ima razumevanje. Imala sam zanimljivost sa jednom komšinicom, pomisle ljudi da smo zaista mi likovi koje igramo. Pošto u seriji imam dvoje dece i zaljubljena sam u Coleta, rekla mi je: “Ja ću da vam čuvam decu Keti, nemojte ništa da brinete. Mnogo radite i samohrana ste majka, te ću ih ja čuvati da možete više vremena da provodite sa Coletom, jer jako navijam za vas dvoje”. To su neke od situacija. Zaista nas poistovećuju sa likovima.
Kada ste dobili da pročitate scenario za svoju ulogu, kakva vam je bila prva reakcija?
- Kada sam bila pozvana za rad na ovoj seriji, namenjena mi je bila druga uloga, Dijana Erski. Onda smo probali i Katarinu, te se nekako odlučilo da ću tumačiti Katarinu. Moram da budem iskrena, Iva Štrljić fantastično donosi ulogu Dijane. U trenutku kada smo probali, Žarko Jokanović nije u potpunosti raspisao ulogu Katarine, već kada je saznao da ću je ja tumačiti i kada smo krenuli u ceo taj proces onda je krenuo da je raspisuje. Nisam znala kako će i šta će se dešavati sa mojim likom na dalje.
Da li vam se dešava da zbog snimanja serije nemate vremena za privatne obaveze?
- Serija je veoma gledana i neminovno mi je donela popularnost i zanimljivost da misle da sam Katarina. Uživam u tome i zahvalna sam publici. Lako se nosim sa popularnošću. Poslovno mi nije oduzelo ništa. Uz to raditi nešto drugo, jeste komplikovano. Ali se složi sve. Oduzelo je malo na privatnom životu, jer ne možete da izađete posle snimanja na druženje sa prijateljima, već idete kući kako bi bili koncentrisani na novi radni dan, tekst i spremni za snimanje. Prijatelji su već u fazonu: da li smo se mi nešto posvađali, jer nemam potrebnu da se družim i viđam sa ljudima.
Kako je snimati sa mlađim koleginicama koje imaju godine koliko i vaše ćerke?
- Celu ovu postavu mlađih kolega i koleginica sam tek sada prvi put srela. Oni su tu približno godina mojih ćerki. Divno mi je iskustvo. Sa Kristinom Kikom Jovanović i Oljom Lević se družim najviše, pa se mi zovemo trojanke. Lepo smo se ukačili i divno radili. Ono što je lepo, one su mene za neke stvari pitale da im dam neke savete, gde preteruju, a gde treba da budu bolje. Veoma je zdrava i dobra ekipa, to je važno. Posvećena je ekipa ovom radu.
- Imam dve ćerke. Unu i Anđelu, od 24 i 28 godina. Nisu generacije koje gledaju stalno, pogledaju neku epizodu, prokomentarišu kako sam odigrala. Jako su srećne što sam posle dugo vremena na ovaj način angažovana, jer mnogo radim u pozorištu i na neki način serije su se pre drugačije snimale. Kada su sa mnom, užašno im je neprijatno kada mi prilaze ljudi i traže da se slikamo. To je neizbežni deo posla u kojem smo.
Kako gledaju na to kada imate ljubavne scene?
- Nemaju komentar. Kada su bile manje dolazile su često u pozorište, te sam tamo sa određenim kolegama imala ljubavne scene i ljubljenje na sceni. Kada su bile mlađe, pitale su me "jel vi to stvarno radite i da li si se ti mama zaljubila u njih?". To je bilo tada, sada nemaju nikakav komentar i potpuno im je jasno da je to daleko od privatnog života.
Kurir.rs/A.A./blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
