"Labudovo jezero" je najlepši, najdirljiviji i najteži balet koji pripada grupi romantičnog belog baleta. On je temelj za razumevanje ove igre i njegova čarolija više od 120 godina privlači publiku. Ima sve - ljubav, dobro, zlo, tugu, razočarenje, ekstazu. Nema coveka koji nije makar čuo za ples belog labuda, a muzika Petra Iljiča Čajkovskog deo je i današnje kulture i može se čuti svakodnevno. Postoji nekoliko zanimljivosti o ovom remek delu.
LOŠE KRITIKE PRVE IZVEDBE
"Labudovo jezero" je prvi balet Čajkovskog. Komponovao ga je 1876. na zahtev moskovskog Boljšoj pozorišta i premijera je bila godinu dana kasnije. Ruska aristokratija je volela balet, ali im se "Labudovo jezero" nije dopalo. Muzika im je bila preglasna. Nisu bili zadovoljni ni igrači, zbog zahtevne koreografije, a pored svega bio je veoma skup. Posle nekoliko sezona skinut je sa repertoara. Loše kritike toliko su pogodile Čajkovskog da narednih 13 godina nije pisao muziku za balet. Pošto mu je trebao novac, vratio se komponovanju i uradio još dva čarobna baleta, "Trnovu ružicu" i "Krcka Oraščića".
POSTHUMNO POPULARAN
Skoro 20 godina trebalo je da "Labudovo jezero" postane ovo što je danas, a Čajkovski više nije bio medu živima. Za to je zaslužan koreograf Marijus Petipa i njegov saradnik Lev Ivanov. Petipa je shvatio da nije muzika kriva za neuspeh baleta, već koreografija. Za Marijinski teatar u Sankt Peterburgu uradio je novu koreografiju i ona je, sa manjim izmenama, osnov za izvođenje i danas.
O ČEMU SE RADI
"Labudovo jezero" ima četiri čina. To je priča o princezi Odeti koja je činima zlog čarobnjaka Rotbarta pretvorena u belog labuda. Nju prilikom lova sreće princ Zigfrid i zaljubljuje se u nju. Otkriva da je ona noću, zajedno sa drugaricama obična devojka, a danju labudica na začaranom čarobnjakovom jezeru. Čini ce nestati samo ako joj se neko zakune na večnu ljubav. Ali Rotbart to saznaje i na bal dovodi svoju zlu ćerku Odiliju, crnu labudicu, koju je pretvorio da liči na Odetu. Zigfrid pred svima izjavljuje ljubav Odiliji misleći da je Odeta. Kada shvati grešku, odlazi do jezera gde mu Odeta prašta, ali kletva ne može da bude uklonjena. Ona ne želi više da živi kao labud i radije bira smrt u jezeru. Zigfrid joj se pridružuje. Odetina smrt oslobađa kletve ostale devojke.
DVA KRAJA
Prvobitna verzija imala je srećan kraj, gde Zigfrid pobeđuje čarobnjaka i prekida čaroliju. I danas su mnogi ruski teatri naklonjeni ovoj verziji. Ipak, nakon neviđenog uspeha van Rusije, balet se najčešće završava Odetinom i Zigfridovom smrću.
DVE BALERINE
Odetu i Odiliju najpre su igrale dve balerine, ali je za publiku bilo zanimljivije da obe uloge igra jedna. Tako je igra belog i crnog labuda postala izazov za sve solistkinje baleta. Nekada je zla Odilija imala šaren kostim, a onda se prešlo na crni, kao kontrast belom Odetinom kostimu.
NAJLEPŠI DELOVI
Najpoznatija muzička tema koju svako zna, dešava se u prvom činu. To je ples malih labudova. U drugom činu dešava se slavni duet Odete i Zigfrida, u svetu baleta poznat kao veliki pas de deux. Ovde vidimo svu gracioznost Odete. Najzad, u poslednjem činu kada Odeta umire, smrt Belog labuda je najveći emotivni doživljaj i za balerine i za publiku. Muzika iz ovih delova je vanvremena i koristi se u mnoge umetničke svrhe.
NAJTEŽI DEO
Većina baletskih igrača najtežim delom smatra čuveni ples Crnog labuda, Odilije. Za razliku od mekih, arabesknih pokreta Odete, Odilijini pokreti su oštri i zavodljivi. Balerinama je izazov čudesnih 32 okreta na levoj nozi, dok se desna, savijena u kolenu, u širokom zamahu okreće oko leve. Veština primabalerina je da besprekorno izvedu ovih 32 takozvanih fouettes.
TEHNIKA NIJE DOVOLJNA
Dupla uloga je veoma teška za interpretatorke. Osim besprekorne tehnike, one moraju da budu visoke, imaju dug vrat, malu glavu i savršene ruke i noge. Samo takve mogu da dostignu estetski ideal - labuda.
ZAHTEVAN BALET
"Labudovo jezero" traje 124 minuta i ima 120 igraca, od kojih 60 predstavljaju labudove. U toku jednog izvođenja, solistkinja promeni tri para baletskih patika. Baletani ne igraju u četvrtom činu, osim princa i čarobnjaka.
KRALJEVSKA INSPIRACIJA
Smatra se da je lik Zigfrida povezan sa bavarskim kraljem Ludvigom Drugim, velikim pokroviteljem umetnosti, koji je bio opsednut labudovima. Ime njegovog zamka Nojšvanštajn bukvalno znači "novi labud na stenovitom zamku". Ovekovečio ga je Volt Dizni kao inspiraciju za dvorac u "Uspavanoj lepotici".
Kurir.rs/ Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
