Legendarna britanska grupa The Who je 14. avgusta 1971. godine objavila kultni album "Who's next" koji je po mnogim kritičarima jedan od najboljih rok albuma ikad.
To je bio njihov peti studijski album, a "Baba O'Riley", "Behind Blue Eyes" i "Won't Get Fooled Again" (ujedno i singlovi) su hitovi koji su ga obeležili. Ovaj album je u Velikoj Britaniji bio na prvom mestu, a 3 puta je bio platinast u SAD.
Inače, ovaj album je nastao u eksperimentalnijoj fazi benda i to posle "Lighthouse" projekta koji do nije ugledao svetlost dana, ali je materijal iskorišćen upravo za ovaj album, jer je sci-fi rok opera bila previše, pogotovo posle Tomija iz 1969. godine.
Međutim, dugoročno gledano, to je bio dobar potez jer su Pit Tauzend i kompanija sačuvali neke pesme bez naročitog reda i priče i skolpili "Who's next" (8 od 9 pesama je sa "Lighthouse" projekta).
Još jedna bitna stvar koja je obeležila ovaj album je i svojevrsni omaž Stenliju Kubriku i njegovoj 2001: Odiseji u svemiru jer se na kaveru, odnosno naslovnici ploče jer su bubnjar Kit Mun i basista Džon Entvisl diskutovali o tom filmu i monolitu.
Fotografija je napravljena u malom engleskom gradu Izington Koliriju koji je poznat po rudnicima i iskopavanju, a zamisao je bila da članovi benda budu u sred tih gomila šuta iz rudnika i uriniraju na betonski stub, ali kako je fotograf Itan Rasel jednom rekao, samo je Pit Taunzend to zaista i uradio. Da su uadili veoma zanimljiv omot, govori i činjenica da je muzički kanal VH1 2003, godine proglasio ga jednim od najboljih svih vremena.
Priča o bendu je počela u Londonu 1964. godine kada su pevač Rodžer Daltri, gitarista i jedan od spiritus movensa benda, Pit Taunzend, basista Džon Entvisl i bubnjar Kit Mun rešili da promene mnoge stvari u rok muzici. Ono to tada verovatno nisu znali, ali ostavili su dubok trag: od razvoja rok opere, mod pokreta, Maršal pojačala, upotrebe sintisajzera do veoma karakterističnog zvuka koji se prepoznaje na kilometar.
Proslavili su se pesmom "My generation", a tada im je fazon bio da na sceni uništavaju sve - od gitara do bubnjeva i generalno prave jedan veliki lom. Popularisali su mod pokret što kroz muziku, štop kroz njihov stil.
Nastupali su na Vudsotku, festivalu u Montereju, kao i "Isle of Wight", a onda su objavili konceptualni album "Tommy" sa singlom "Pinball Wizard", što će koju godinu kasnije (1975.) rezultirati rok operom istog naziva u kojoj će se, između ostalog, pojaviti i Elton Džon kao majstor u igranju flipera.
The Who nastavlja nesmanjenim tempom, objavljuje "Quadrophenia" 1973. godine i to je još jedan konceptualni album na kom je akcenat na njihovim mod korenima koje su obožavali da pominju i slave, a film istog naziva biće objavljenj 1979. godine i zanimljivo je to što on ne spada u rok opere.
Objavljuju "Who are you", ali nažalost taj album je u senci smrti njihovog talentovanog, ali mnogo poročnog bubnjara Kita Muna koji je preminuo neposredno posle izlaska albuma. Popio je gomilu tableta i više se nije probudio. To je bilo 6. septembra 1978. godine.
Nastavili su da nastupaju bez njega, ali kako su govorili "niko nije mogao da ga zameni" iako su hvalili bubnjare koji su svirali sa njima.
Zanimljivo je i to da je od devedesetih, sa njima nastupao sin legendarnog Ringa Stara, Zak Starki kao bubnjar.
Raspali su se 1982. godine, a zatim opet skupili za Lajv Ejd 1985. godine i onda su se tokom godina okupljali sa vremena na vreme i to uglavnom zbog turneja koje i dalje traju.
Basista Džon Entvisl je preminuo 2002. od srca, ali i kokain je doprineo tome.
Kako bilo, The Who je jedan od bitnijih bendova u istoriji rokenrol muzike koji je inspirisao brojne muzičare i mnogim ljudima širom sveta oplemenio život.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
