Kao što je to nekad bio problem sa serijama kao što su "The Twilight Zone", "Tales From the Crypt" ili "Amazing Stories", "Black Mirror" se tokom svojih šest sezona susretao s preprekom s kojom se susreću više-manje sve antologijske serije. Jedna epizoda će vas uvući, druga malo razočarati, za treću ćete biti potpuno nezainteresovani, četvrta će vas oduševiti i tako u krug.
Tvorac serije i glavni scenarista, Čarli Bruker, od 2011. do danas imao je više nego solidan prosek jer kada "Black Mirror" posmatrate kao celinu, može se reći da je tek nekoliko epizoda koje bi se mogle okarakterisati kao slabije. I to u kontekstu "Black Mirrora", gde "slabije" uglavnom i dalje znači dobro.
Prve dve sezone za Channel 4 izrodile su samo šest odličnih epizoda i jedan specijal, a prelazak na Netflix 2014. označio je početak ere "hiperprodukcije" za Brukera, koji je po sezoni ponekad imao i šest epizoda. To je i dalje malo epizoda, ali ovo su samostalni filmovi, što znači da je Bruker svakih godinu-dve morao da izrodi po tri ili više filmova, što je ogroman zalogaj za bilo koga i taj pritisak je definitivno počeo da se oseća na materijalu.
Nakon klasične troepizodne pete sezone, Bruker se nakon četiri godine pauze vratio s pet priča koje u prvom redu pokazuju da stara kreativna iskra nije nestala, ali i da se "Black Mirror" transformiše u nešto drugo.
Iako je opsesija modernom tehnologijom i dalje u određenoj meri tu, Bruker je ipak promenio fokus i bavi se više temama koje opterećuju modernog čoveka nego tehnologijom koju smo bez previše pitanja pustili u živote, piše Hrvoje Marjanović za Index.hr.
Štaviše, tek je prva epizoda "Joan is Awful" najsličnija onome što smo navikli da viđamo u pređašnjim sezonama "Black Mirrora". Radnja prati izvršnu direktorku jedne tehnološke kompanije, čiji se život okreće naglavačke u trenutku kada sazna da je njena svakodnevica, bez njenog pristanka, postala tema nove hit serije na striming servisu neodoljivo nalik Netflixu.
Koketiranje s hororom
Većina epizoda smeštena je u prošlost i bavi se temama kao što su opsesija true crime dokumentarcima (Loch Henry), šteta učinjena nečinjenjem, odvojenost od bliskih i komunikacija svedena na tehnologiju (Beyond the Sea), neutoljiva glad za privatnim životima poznatih (Mazey Day) i klasičan horor koji se bavi time šta bi se dogodilo kada bismo sledili svoje najmračnije porive (Demon 79).
Drugim rečima, tek dve epizode bave se očekivanim temama, dve spadaju u kategoriju klasičnog horora, a jedna pluta između te dve strane.
Neke gledaoce to moglo malo da odbije, ali treba uzeti u obzir činjenicu da je serija oduvek hrabro i s više ili manje uspeha istraživala nove terene. Ovog puta fokus su malo prebacili na nadnaravno i to nikako nije loša stvar. Na primer, uvek briljantni Giljermo del Toro nedavno je imenom i likom stao iza antologijske Guillermo del Toro's Cabinet of Curiosities i rezultati su u najvećem delu prve sezone bili ćorak.
Brukeru ovo nije prvo koketiranje s hororom, ali svoj posao je odradio više nego dobro.
Je li to korak unazad? Apsolutno ne.
"Black Mirror" je i dalje vrhunski TV proizvod u zlatnoj eri TV sadržaja. Epizoda "Mazey Day" najslabija je karika ovog lanca, ali to je ne čini lošom, već samo slabijom od daleko snažnijeg i uverljivijeg ostatka. Osim toga, kada pogađa, pogađa u centar i briljantan je, a ovaj odmak od dobitnog recepta neke će možda malo iznenaditi ili udaljiti, ali radi se o hrabrom iskoraku nakon kojeg publika želi još.
(Kurir.rs/ Index.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
