JA SAM SMRT, KOJA SVE UNIŠTAVA, ONAJ KOJI PRETI SVETOVIMA! Ovo su čuvene reči OCA ATOMSKE BOMBE: Stvorili smo najužasnije oružje

Čuveni reditelj Kristofer Nolan snimio je film o američkom fizičaru Robertu Openhajmeru koji će biti prikazan 21. jula.

Za vreme Drugog svetskog rata nalazio se na čelu istraživačkog rada za proizvodnju atomske bobe u Los Alamosu u Novom Meksiku.

Nuklearna istraživanja su tokom Drugog svetskog rata vršena u SAD, Japanu, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu. Istorija kaže da je 16. jula 1945. eksplodirala prva nuklearna bomba u pustinji Novog Meksika. Tajna nuklearna proba "Triniti" srovedena je u vazdušnoj bazi Alamogordo, koja se nalazi 120 kilometara od grada Albukerkija. Detonirana je tada bomba Gadžet odosno "naprava".

Nedaleko od nulte tačke tog eksperimenta 20 fizičara bili su specijalnom bunkeru kako bi posmatrali eksploziju. Među njima je bio i Robert Openhajmer, rukovodilac naučnog projekta "Menhetn", tokom čega je bomba i napravljena.

- Ako bi svetlost hiljadu sunaca izbila odjednom na nebu, istovremeno – bili bi oni jednaki sjaju tog veličanstva - citirao je on hinduističku svetu pesmu iz epa "Bhagavad gita". Izgovorio je tada i sledeće:

- Ja sam smrt, koja sve uništava, onaj koji preti svetovima.

Pojedini izvori navode da je nakon eksplozije prokomentarisao:

- Znali smo da svet neće biti isti. Nekoliko ljudi se nasmejalo, nekoliko je plakalo, a drugi su ćutali.

Samo mesec dana posle testiranja šetog avgusta 1945. Amerikanci su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Veliki broj naučnika koji su bili uključeni u projekat „Menhetn“ saznali su za to preko radija i iznenadili su se time.

- Preovladalo je olakšanje, ali nije bilo velikog slavlja - rekao je Viljem Hadžens opisujući šta se dešavalo u u laboratorijama Los Alamosa pa je napomenuo:

- Zbog toliko ubijenih ljudi nam nije bilo do slavlja.

Smatrao je ipak da je atomska bomba i spasla milione ljudi jer je uticala na kraj rata.

Robert Openhajmer je situaciju drugačije posmatrao, navode pojedini izvori. Rekao je da vidi krv na svojim rukama, kako je to jednom prilikom ispričao američkom predsedniku Trumanu u Beloj kući. To ga je mučilo, do smrti. Iako je slavio zbog uspeha istraživanja, bilo mu je žao ljudskih žrtava. Obratio se Američkom filozofskom društvu:

- Stvorili smo najužasnije oružje na svetu koje je iznenada i iskonski izmenilo prirodu sveta, stvorili smo stvar koja bi po svim standardima sveta u kome smo odrasli mogla da se nazove zlom. A učinivši to ponovo smo postavili pitanje da li je nauka dobra za čoveka.

Openhajmer je nakon rata imao negativan stav prema projektu H- bombe zbog čega je 1954. optužen za privrženost komunizmu. Dokazana je njegova lojalnost američkoj politici, ali mu je bio zabranjen pristup poverljivim dokumentima o nuklearnom istraživanjima. Okrenuo se predavanjima i istraživanjima iz oblasti fizike. Predsednik Džon F. Kenedi dodelio mu je nagradu Enriko Fermi.

Džulijus Robert Openhajmer rođen je 22. aprila 1904. u Njujorku, u bogatoj nemačkoj jevrejskoj porodici. Njegov otac bavio se proizvodnjom odeće. Američki fizičar odrastao je u stanu na Aper Vest Sajdu na Menhetnu. Školu etičke kulture završio je kao najbolji u razredu. Na Harvardu je najpre studirao hemiju, a zatim fiziku. Studije koje su trajale četiri godine završio je za tri godine. Pohađao je zatim studije atomike kod fizičara lorda Raderforda na Kembridžu, a onda i nemački Univerzitet u Gotingemu gde mu je mentor bio naučnik Maks Born.

Doktor Born je izjavio da je Openhajmer bio izuzetno inteligentan, ali i sklon tome da druge studente prekida na predavanjima kako bi im pokazao koliko je intelektualno nadmoćniji od njih. Borio se sa depresijom i zbog toga tražio psihološku pomoć, a rekao mu je da mu je u borbi sa psihičkim smetanjama pomogla knjiga Marsela Prusta "U potrazi za izgubljenim vremenom", ali i to što je vozio bicikl po Korzici.

Znali su ga i po šeširu koji je stalno nosio, a bio je sklon i porocima poput alkohola i cigareta. Znao je brojne jezike: latinski, francuski, nemački i grčki jezik. Voleo je da izučava sanskrit kako bi mogao da čita omiljene hinduističke tekstove. Kolege profesori nisu ga naročito hvalili, ali studenti kojima je predavao jesu jer im je najčešće pričao o potencijalnim posledicama različith teorija.

Imao je aferu sa komunistkinjom Džin Tatlok tridesetih godina prošlog veka, ona ga je upoznala sa levičarskom politikom. Bio je u braku sa Ketrin Kiti Puening, biologom i nekadašnjom komunistkinjom sa kojom je dobio dvoje dece, Pitera i Ketrin.

Godinu dana nakon što je otišao u penziju, 18. februara 1967. preminuo je od raka pluća, u 62. godini.

Inače, film je dobio odlične ocene i kritike.

(Kurir.rs/ŽenaBlic)

Bonus video: