Obrisi života pevačice Karen Dalton pričaju srceparajuću priču. Siromaštvo je za nju bilo nešto što se podrazumevalo, povremeno je ostajala bez krova nad glavom, bila je zarobljena u krugu depresije i zavisnosti od alkohola i droga, a sve je kulminiralo njenom preranom smrću.
Priča o tužnom životu i njenom tragičnom kraju ispričana je u dokumentarnom filmu "Karen Dalton: U moje vreme", a on svedoči o jednoj potresnoj sudbini i napaćenoj umetničkoj duši.
A ipak, iako skupljeno dovoljno materijala za film, ona spada u najmisterioznije svetski poznate pevačice svih vremena.
Rođena je u Teksasu, a odrastala u Oklahomi i Kanzasu. Dok je napunila 21 godinu, iza sebe je imala već dvoje dece i dva razvoda, a posle drugog je odlučila da se preseli u Njujork. Ponela je svoju gitaru i bendžo i povela najmanje jedno od dvoje dece, a njena ćerka Abralin Bejrd ispričala je da je Karen u to vreme ostala bez dva od donjih zuba koji su joj slomljeni kada se umešala u tuču dvojice svojih momaka.
Ubrzo po dolasku u Njujork ušla je u deo grinvičke folk scene šezdesetih.
Nastupala je s Bobom Dilanom, koji ju je kasnije nazvao svojom omiljenom pevačicom, Ričardom Takerom, Fredom Nilom i Timom Hardinom. U svojim nastupima neretko je obrađivala pesme navedenih slavnih kolega, a Bob Dilan svojevremeno je napisao da je Karen Dalton "imala glas kao Bili Holidej, a svirala gitaru kao Džimi Rid". Kasnije se udala za Takera, s kojim je povremeno pevala u duetu.
Prvi album – It's So Hard to Tell Who's Going to Love You the Best – objavila je 1969, a basista i producent Harvi Bruks napisao je Karen "nije bila zainteresovana da učestvuje u igrama muzičke industrije u eri u kojoj muzičari nisu imali mnogo izbora". Često je besno reagovala kada su je producenti pitali da promeni nešto u svojoj muzici,a prvi album je snimila tek nakon što su je producent Nik Venet i Fred Nil obmanuli da je ne snimaju.
Dve godine kasnije objavila je drugi i poslednji album In My Own Time, a uz to ima još i live album snimljen 1962, a objavljen tek 2007. godine.
Među prijateljima i ljubavnicima bila je poznata po naglim promenama raspoloženja, koje su vodile do napada besa i nasilja, a sve su pokretale njene zavisnosti.
- Većinu konflikata imala je kad je bila drogirana - prisetio se Ričard Pit u pomenutom dokumentarcu.
Vremenom se udaljila i od dece, koju je ostavila u Koloradu, a potom se vratila sama u Njujork da pokuša da uradi nešto od svoje karijere. Nastupala je godinama, ali je ostala na tri albuma.
U kasnijim godinama Karen je živela u prikolici u Harliju, u blizini Vudstoka, početkom 90-ih je na nagovor prijatelja otišla na odvikavanje od droge. Izdržala je samo nekoliko dana, a potom je zahtevala da je vrate kući.
Umrla je u martu 1993. od bolesti povezane s AIDS-om, s kojim je živela više od osam godina.
(Kurir.rs/Glossy/A.G.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
