Ovaj članak je preuzet sa sajta National GeographicStrogo govoreći, mrak ne može imati brzinu. Ne kreće se ni na jedan način. Međutim, ako kažemo da je mrak odsustvo svetlosti, te da nestaje kada se ona pojavi, mrak nestaje istom brzinom kojom svetlost nastaje. Prema tome, brzina mraka je jednaka brzini svetlosti.Odgovor na pitanje koja je brzina svetlosti promenio je naše razumevanje prirode svemira.Oslanjajući se na rad Majkla Faradeja o fenomenu elektriciteta i magnetizma iz 1830-ih, škotski fizičar Džejms Klark Maksvel objedinio je sve prethodne opise načina na koje nastaju električna i magnetna polja i duboke povezanosti između njih. Njegov rad rezultirao je izradom četiri formule koje opisuju sve što se treba da znamo o elektricitetu i magnetizmu. Maksvelove formule su jedno od najvažnijih otkrića u istoriji nauke.Napokon, zanimljivo je spomenuti da postoji tzv. crno svetlo (ultraljubičasto svetlo). Ultraljubičaste svetiljke proizvode svoju svetlost u ultraljubičastom delu spektra elektromagnetne radijacije. Ultraljubičasta svetla imaju široku primenu u medicini, gde se koriste za posmatranje i detekciju objekata koji svetle pod ultraljubičastim svetlom, a koriste se još i kao umetnička rasveta. U ovom slučaju brzina "mraka" ista je kao i brzina svetlosti.SA SAJTA NATIONAL GEORGAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:Džingis-kanova poslednja tajna možda će biti otkrivena iz svemiraZašto ne možemo da golicamo sami sebe?Deponija automobilskih guma vidljiva iz svemiraZašto bi svi trebalo da pročitamo knjige o Hariju Poteru?Zadivljujuće hemijske i fizičke reakcije na usporenom snimku (GIF)
