PARIS- U svoje vreme sovjetski inženjeri postavili su na uređaj takozvani ugaoni odašiljač, predat francuskim kolegama. Ovaj jednostavni uređaj nalazi se napolju i "odbija" sve vrste zraka. Za razliku od ogledala, odašiljač "vraća" zrak nazad u istu tačku odakle je došao.
Tako da je zadatak formulisan jednostavno: trebalo je osvetleti Lunohod (ruski: Луноход, engleski "Moonwalker") laserom i uhvatiti njegov odraz.
U praksi to je mnogo složenije: pogoditi uskim zrakom sa Zemlje sovjetski uređaj skoro da je isto što i pogoditi novčić sa udaljenosti od nekoliko kilometara. Francuzima je to pošlo za rukom. Za dve i po sekunde slabi eho impulsnog zraka vraćen je na Zemlju, ističu naučnici. Mada je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom, ova vidljiva strana se malo okreće tamo i nazad, kao da se klati. Taj proces naučnici nazivaju - libracija. Pošto Lunohod bliže od drugih uređaja stoji ka ivici vidljivog diska, on će biti idealni instrument da se prouči ta pojava.
Mesto gde se svojevremeno zauvek zaustavio Lunohod dugo je bilo poznato samo približno. Teleskopi sa Zemlje ne mogu da ga vide. Bilo je poznato da je posle spuštanja na Mesec prešao više od 10 kilometara. Sedamdestih godina nije bilo tačne karte Meseca. Četrdeset godina kasnije sastavljena je karta i usaglašena njena veza sa koordinatnom mrežom. Date su nove koordinate svim objektima i određeno tačno mesto Lunohoda.
Tek 2010. godine uređaj je primećen na snimcima američkog mesečevog satelita. Amerikanci su brzo utvrdili njegove koordinate i uspeli da ga osvetle laserom. To se desilo prvi put od 1971. godine, kada je prekinuta veza Lunohoda sa sovjetskim komandnim centrom.
Signal aparata bio je mnogo jači od drugih odašiljača na Mesecu koje su ostavile posade Apola. Naučnici sa obe strane okeana uvereni su da posle 40 godina tišine sovjetski uređaj će još mnogo toga ispričati o Mesecu.
