Danju se motaju unutar pora, dok noću traže druge grinje na licu s kojima bi se parili, ali budući da žive u porama, teško ih se rešiti, a neki mogu da imaju veliku količinu, iako se čini da većina nas prilično dobro živi s njima.
Postoje male grinje zvane Demodeks koje žive na licima većine ljudi - i pare se noću.
A zastrašujući video prikazuje i razlaže detalje ovih jezivih stvorenja koja gmižu. Odlomak "Journey to the Microcosmos" prikazuje snimak koju je napravio snimatelj i autor knjige "Skrivena lepota mikroskopskog sveta", Džejms Vajs, nakon što je pronašao crnu mrlju na svojoj glavi.
Grinje se pare na licu
Ispostavilo se da je ta mrlja grinja Demodex, manja od jednog milimetra i ima osam nožica. Postoje dve različite vrste grinja - Demodex folliculorum, koji nastanjuju folikule dlake i jedu ćelije kože, i Demodex brevis, koji žive na licima i u blizini lojnih žlezda i jedu ulje izlučeno iz ljudske kože, prema klinici Klivlend.
Danju se motaju unutar pora, a noću traže druge grinje na licu s kojima bi se parili.
- Kada završe, vraćaju se u vaše pore kako bi položili jaja - objasnio je američki naučnik i autor Henk Grin. Grin dodaje da će odrasli Demodeks položiti oko 20 do 24 jaja u folikule dlake, a u roku od tri do četiri dana, mladi će se izleći.
- Njihov životni vek završiće se nekoliko nedelja kasnije, a tada će se mrtve grinje razgraditi u folikulima ili lojnim žlezdama, pretvarajući malene džepove kože u mala "groblja" grinja - rekao je Grin.
Otkrivene 1841. godine
Međutim, iako sve ovo može da zvuči alarmantno, grinje su bezopasne i nalaze se na gotovo svima.
- Ali evo u čemu je stvar, skoro svi ih imamo - objasnio je Grin.
Prvi put su ih 1841. otkrila dva naučnika koja nisu mogli tačno shvatiti o čemu se radi, prema Discover Magazinu, a prvi put ih je formalno proučavao 1842. nemački naučnik po imenu Gustav Simon.
Demodeks se klasifikuju kao paukoliki zglavkari, blisko povezani s insektima poput pauka i krpelja, prema klinici Klivlend. Te se grinje obično šire fizičkim kontaktom, prema Grinu, ali je također citirao studiju iz 2015. koja je pokazala da se ove grinje prenose s člana na član porodice, kroz generacije.
- Nisu opasni u širem smislu jer ih svi imamo i čini se da većina nas prilično dobro živi s njima - rekla je Mišel Trotvejn, entomologinja s Kalifornijske akademije nauka u San Francisku.
Uglavnom ih delimo unutar porodičnih jedinica i čini se da ste verovatno u početku kolonizovani ubrzo nakon rođenja, najverovatnije od strane majke, tradicionalno govoreći u ljudskoj istoriji, objašnjava Trotvejn, donosi NYP.
A budući da žive u porama, teško ih se rešiti, a vrlo retko, neki mogu imati veliku količinu na licu, stvarajući beli sjaj koji neki lekari označavaju kao "Demodex mraz".
U budućnosti bi ove grinje potencijalno mogle da budu u simbiozi sa nama, prema Grinu i studiji iz 2022. iz časopisa Molecular Biology and Evolution. To znači da bi grinje i ljudi u nekom trenutku mogli da postanu zavisni jedni od drugih - ali taj dan još nije stigao.
Prema Trotvejn, Demodeks i ljudi dugo su bili blisko povezani.
- Još uvek imamo ovaj vrlo drevni i intiman odnos, i čini se jasnim da su ove vrste grinja bile uz nas kroz celu našu istoriju. Dakle, stari su koliko i naša vrsta, stari koliko i Homo sapiens - istakla je ona, piše 24sata.hr.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
