NEMOJTE IH ZABORAVITI: Kada izgube pamćenje, ljubav im je najpotrebnija!

Kada lekar postavi dijagnozu da pacijent pati od demencije, ta vest može da bude razorna, kako za njega tako i za njegovu okolinu, najbliže članove porodice, prijatelje. Reč je o bolesti koju prate oštećeni pamćenje, mišljenje, rasuđivanje, planiranje, govor, raspoloženje, kao i ponašanje, i to u tolikoj meri da naruše svakodnevno funkcionisanje. Ono što posebno poražava jeste činjenica da za demenciju još uvek ne postoji dovoljno efikasan lek, koji bi dugotrajno gledano vratio zadovoljavajuće mentalno funkcionisanje pacijenta.Sačuvati dostojanstvoDr Aleksandar Bezmarević, neurolog u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu, kaže da je najvažnije naći uzrok demencije, a obolelom pružiti mnogo ljubavi i razumevanja. – Njima je neophodna podrška i važno je da im se sačuvaju dostojanstvo i samopoštovanje. Ne treba prekidati aktivnosti na koje je pacijent navikao pre postavljanja dijagnoze, već mu pružiti ono što voli i u čemu uživa, održavati njegove društvene kontakte i radnu aktivnost. Pritom je najvažnije biti strpljiv. Takođe, osobe koje su u neposrednom okruženju obolelog treba da upoznaju bolest, pronađu ustanove i udruženja specijalizovana za tu problematiku i s njima podele iskustva i znanje. Briga o pacijentima je veoma zahtevna, kako fizički tako i emotivno, pa je neophodno da ljudi u najbližem okruženju pacijenta misle i na sebe, da ne zapostave svoj život i svoje zdravlje – ističe dr Bezmarević. On savetuje da je pacijentima potrebno obezbediti mirno okruženje. – Spokojan i predvidiv ambijent može pomoći boljem funkcionisanju i smanjenju uznemirenosti. Takođe, preporučuje se uspostavljanje dnevne rutine. Ona bi trebalo da podrazumeva aktivnosti koje je pacijent voleo da radi pre obolevanja. Nove situacije, buka, veliki broj ljudi, požurivanje da se seti nečega kao i komplikovani zadaci kod pacijenta mogu izazvati anksioznost. Važno je kontrolisati i njegovo zdravstveno stanje i na vreme prepoznati znake eventualne infekcije, pogotovo urinarne. Bolesnik treba da unosi dovoljno tečnosti i hrane, kontroliše krvni pritisak i šećer, a uz to ima dovoljno fizičke aktivnosti – naglašava naš sagovornik.Nažalost, efikasan lek za demenciju još uvek ne postoji.

Neželjeni pratilac starenja

– To ne samo što je trajno stanje, reč je o bolesti koja napreduje i može dovesti do značajne promene u funkcionisanju te osobe. Pacijenti sve manje mogu da samostalno funkcionišu i sve više su upućeni na druge. Vremenom, postaju apsolutno zavisni. Tako demencija od medicinskog problema postaje i socijalni – za porodicu i celo društvo, pa je neophodno suočiti se s njom na ispravan način – upozorava dr Bezmarević. Konfuzija, pospanost, poremećaj hoda i pamćenja mogući su i posle šloga. Vaskularna demencija je bolest koja nastaje kao posledica oštećene moždane cirkulacije, zbog čega najpre dolazi do poremećaja dopremanja kiseonika i hranljivih materija u mozak, što dalje izaziva njegovo oštećenje i dovodi do nastanka demencije. – Simptomi vaskularne demencije zavise od dela mozga koji je oštećen, kao i od uznapredovalosti bolesti. Najčešći poremećaji su opšta konfuznost, poremećaj pažnje i koncentracije, mišljenja i pamćenja, ali i pospanost, poremećaj hoda, nemogućnost kontrole mokrenja, halucinacije... Oni mogu nastati naglo i javiti se posle pojedinačnog moždanog udara ili se razviti postepeno nakon oštećenja većeg broja malih krvnih sudova mozga – objašnjava naš sagovornik. Za razliku od Alchajmerove bolesti, demencije koja se razvija sporo i progresivno, simptomi vaskularne demencije mogu biti isti neko vreme, nakon čega se iznenada pogoršavaju. Ta pogoršanja su izazvana oštećenjem novih krvnih sudova. Tekst: Tamara Marić