Kosi takvom brzinom da je nemoguće sprovesti bilo kakvu lekarsku intervenciju. Uz skalu rizika, primarna prevencija je moguća
Ne pogađa samo ozbiljno bolesne i zato je identifikacija osoba izloženih riziku od iznenadne srčane smrti, koja je glavni uzrok smrtnosti odraslih u razvijenim zemljama, još uvek veliki izazov.
Neke odgovore na kongresu ICE 2019. ponudiće profesor s Harvarda Ričard Verier, a za Kurir otkriva detalje prezentacije nastale posle opsežnog istraživanja složenih patofizioloških faktora iz kojeg je usledio novi pristup personalnog utvrđivanja rizika.
- U 30-40 odsto slučajeva smrt je prvi pokazatelj bolesti srca. Interesantno je da većina pojedinaca koji izenada umiru, imaju relativno očuvanu mehaničku funkciju srca, što nas ostavlja bez odgovora na brojna pitanja zašto se to uopšte dešava.
Kako vi sagledavate problem?
- Moja prezentacija se bavi elektrofiziološkim i jonskim mehanizmima na kojima se zasniva nadgledanje alternatora T talasa koji nas ugrožavaju, principima i praktičnim aspektima monitoringa, kliničkim dokazima koji podržavaju slojevitost rizika od iznenadne srčane smrti, ali i trenutnim potencijalima u vođenju medicinske terapije.
S kakvim izazovima se srećete?
- Izazov je bio da razjasnimo složene faktore od kojih strada srce i da za pojedinca odredimo skalu rizika - istraživali smo mehanizme odgovorne za iznenadnu aritmičku smrt.
Do kojih saznanja ste došli?
- Istraživanja su pokazala ključnu ulogu aktivnosti simpatičkog nerva u izazivanju po život opasnih aritmija, doprinos beta blokatora na unutarćelijski tretman kalcijuma, šta može da zaustavi štetni uticaj receptora koji posreduju u dejstvima adrenalina i noradrenalina, hormona stresa koji uzrokuju električnu nestabilnost srca i čine koronarni materijal lako podložan hemijskim promenama. Oni su predispozicija za maligne aritmije i iznenadnu srčanu smrt pa je zbog toga testiranje otpornosti na stres jako važno - trebalo bi da se obavlja tokom rutinske kliničke procene.
Bližimo li se rešenju?
- Na sva pitanja koje ipred nas postavlja iznenadna srčana smrt, nema odgovora. Razvili smo, patentirali i primenili metodologiju za poklapanje alternanata koji su usklađeni s ambulantnim EKG monitoringom i testiranjem naprezanja. Procena rizika od aritmičkih događaja i iznenadne srčane smrti je olakšana: uspeli smo da pacijente prevedemo u bolnički krevet, umesto da se nađu na mrtvačkom stolu.
OBRATITE PAŽNJU!
Opasne aritmije, koje mogu da budu fatalne, uzrokuju problemi u samom srcu, ali i u drugim organima: bolesti štitaste i nadbubrežne žlezde, samih bubrega, pluća, nervnog sistema, digestivnog trakta. Opšti poremećaji u organizmu takođe mogu da uzrokuju iznenadnu smrt: gubitak tečnosti i minerala, pad koncentracije kiseonika u krvi, uzimanje nekih lekova (posavetujte se s lekarom oko upotrebe diuretika i lekova za lečenje aritmije), konzumiranje droga, alkohola, pušenje, povišena telesna temperatura, pad arterijskog krvog pritiska.
PROF. DR SC. MED RIČARD LEONARD VERIER
foto: Promo
Vanredni profesor medicine na Univerzitetu Harvard (SAD) i na Katedri za medicinu Medicinskog centra u Bethu (Izrael), šef kardiologije u klinici Grand rouds. Patentirana i odobrena tehnologija za procenu rizika od iznenadne smrti dr Verijera i njegovog tima danas se koristi u klinikama i bolnicama širom sveta.
