Aleksandra Kolarski Celar(49), jedno je od najpoštovanijih imena u svetu manekenstva i modelinga žena ogromnog srca. Bila je jedna od prvih devojaka sa naših prostora koja je širom otvorila vrata milanske modne industrije davne 1996. godine, a u svojoj bogatoj biografiji može da se pohvali brojnim revijama, editorijalima, organizacijama luksuznih događaja, dok danas u okviru projekta "Be a model by AlekK" pronalazi, priprema i dragocenim savetima formira buduće top modele.
Da nije bilo njene harizme, lepote, stava i prodornosti, mnoge potonje Srpkinje ne bi dobile priliku da zasijaju na svetskoj sceni, a jedna od njih je i njena kuma Jelena Jakovljević, poznatija kao Jelena Bin Drai.
Aleksandrina karijera je krenula stihijski, nekako sudbinski, iz želje da putuje i upoznaje svet. Usled političkih previranja i ratnih nemira na prostoru bivše Jugoslavije otišla je u Skoplje i radila kao menadžerka restorana, ali je život za nju imao veće planove i nekako bez pitanja i pripreme odveo je u Italiju. Isto tako ju je nakon 15 godina provedenih u Milanu vratio u Srbiju na surov način nakon što joj je sestra preminula od tumora. Preuzela je brigu o njeno troje dece i uspela da iz korova stvori najplodonosniju baštu. Sada srdačno pomaže i drugim devojkama da krenu njenim stazama uspeha.
Radionica "Sve o manekenstvu"
- Projekat "Be a model by AlekK" je nastao posle dugogodišnjeg iskustva i rada u inostranstvu. Da nije bilo moje prijateljice i poslovnog konsultanta Marine Lazarević, možda još ne bih došla do svih vidljivih dela i projekta. U septembru 2020. pokrenuli smo prvu radionicu "Sve o manekenstvu“. Ja sam 20 godina pomagala devojkama i večito bila slobodna kada me roditelji, prijatelji, rodbina pozovu da njihovom detetu objasnim šta je manekenstvo. Tako sam došla na ideju da organizujem radionice. Oglašavamo se samo na društvenim mrežama i radionica se održava jednom mesečno – započinje Aleksandra.
- Moj najveći rezultat jeste to kada vidim da sve devojke, koje prođu radionicu, budu zahvalne i srećne što su napokon mogle da čuju istinu o ovom pozivu, a dalje su same došle do zaključka da li mogu da se bave tim poslom ili ne.
Tokom osam meseci radionica dolazile su devojke koje zaista mogu da se bave modelingom, pa je Aleksandra odlučila da selektuje 10 devojka koje imaju predispozicije da budu modeli.
- Organizovala sam predavanja o ishrani i fitnesu i uz pomoć vrhunskih predavača iz sfera javnog nastupa, ponašanje na setu i ispred kamere , nega i izgled kose i šminke...Devojke edukaciju prolaze dva dana, a treći dan ih bacam u vatru. Poslednjeg dana uvek organizujem veliki događaj i reviju.
Pančevo – Skoplje – Milano
Kada je Aleksandra sa 20 godina krenula iz rodnog Pančeva, preko Skoplja do Milana, na predlog jednog prijatelja,uz podršku, savet i pomoć svojih roditelja, jer smatra da je u ovom poslu veoma bitna uloga roditelja. Bila je sebi i učitelj, i psiholog i imala samo jedan cilj - da nadje svoju svrhu.
- Zahvaljujući ovom poslu putovala sam svuda. Upoznavala sam gradove, sticala prijatelje, učila njihovu kulturu i jezik. Tako sam počela da radim kao skaut za svoju agenciju. Svi moji cimeri, iz bilo koje zemlje, sanjali su da idu za Milano. Ja sam uzimala njihove slike i nosila u agenciju. Zatim mi je direktorka ponudila da budem njihov scout. Tako sam počela sa 28 godina vec da scoutujem devojke po svetu. Davne 2000. sam počela da dovodim devojke iz Srbije. Jedna od mojih prvih devojaka bila je Jelena Jakovljević, sada Bin Draj, kojoj je sada kuma – priča nam.
U Srbiju me je vratila porodična tragedija
Nakon 15 uspešnih i divnih godina u Milanu, splet tragičnih okolnosti vratio je u rodnu grudu. Morala je da nađe nadljudsku snagu, pomiri se sa sudbinom koja ju je zadesila i započne novi život – ispočetka. Sada ponosno kaže da je mama četvoro, a suprugu Dejanu duguje za bezuslovnu podršku i oslonac za svaki životni podrhtaj.
- Sin Ognjen ima 11 godina i sportski je tip na supruga koji je igrao fudbal u mladosti, a danas je fudbalski trener. Pored sina imam još troje dece, sestrini klinci. Razlog zbog kojeg sam se vratila iz Italije je tragedija koja nam se desila 2009. kada sam izgubila sestru od karcinoma u 38. godini. U amanet mi je ostavila tri predivne duše – Mariju (10), Aleksandru (8) i Konstantina (4 tada). Ognjen je došao na svet godinu dana kasnije. Nikad ih nisam razlikovala i dan danas smatram da su svi moji od rođenja .
- Uvek sam želela mnogo dece, ali život mi je priredio drugačiji scenario. Moj suprug uvek kaže da budem srećna jer smo odjedamput dobili četvoro. Njemu sam posebno zahvalna što ih je punim srcem prihvatio – navodi Aleksandra.
Kada je došla u Srbiju, nije joj bilo lako da se uklopi među ljude koji su već godinama gradili svoju karijeru. Ništa nije valjalo, šta god da je htela da uradi.
- Svi su mi govorili: "Ne možeš tako, nije ti ovo Italija". Osećala sam da ništa ne znam. Bilo mi je potrebno da shvatim da sam u drugoj državi i da treba da prihvatim ovdašnji sistem i pravila. Na kraju sam dokazala da se sve može. Zato sam i napravila ovaj projekat da ljudi shvate da je manekenstvo ozbiljan poziv, ako ga tako i prihvatiš. Moraš biti edukovan, disciplinovan, lep iznutra i tek onda lep i spolja – poručuje Aleksandra na kraju.
Kurir.rs / Blic.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
