Posle jezivog zločina u kojem je troje građana Gradačca poginulo, a još troje ranjeno u petak, u kojem je Nermin Sulejmanović ubio nevenčanu suprugu na uznemirujućem snimku koji je obrisan pitao je nesrećnu ženu zašto ga je prijavila policiji, na šta je ona odgovorila da se plašila za sebe i za decu.
Monstuorzni slučaj koji je duboko uznemirio region, posle strašnih nesreća i zločina počinjenih poslednjih godina, tema koja se uvek pokreće je je nasilje u porodici i reakcija institucija.
Naime, na Tviteru korisnica koji se potpisuje kao "prosvetarica" napisala je sledeće. "Komšija u Švedskoj imao je devojku, ostane trudna, nešto se posvađali, on je gurne, tap, policija, zabrana prilaska. Rodila dete nije imao pravo ni da ga prizna, ni da uradi DNK jer ona nije pristala. Ne zna ni gde žive".
Incijalni tvit pored komentara koji podržavaju reakciju sistema naišao je na bizarna "opravdanja" guranja i da je kazna prestorga.
"Zavisi kog je inteziteta bilo guranje i da li je prvi put. Svakako da za minimalan agresivan kontakt ne treba pravosuđe da bude toliko strogo, ali sumnjam da je bilo tako benigno", pisalo je u odgovoru ispod inicijalnog tvita.
Reakcije na "minimalan agresivan kontakt" su bile jako burne jer se pod ovom parolom toleriše svaki oblik nasilja koji je nedopustiv.
Komentari poput "Ove naše odmah traže alimentaciju" i da je "preterana reakcija države" jer "otac je otac" su samo kap u moru bizarnih odgovora koji opravdavaju nasilje i potencijalno ugrožvanje svake žene.
Šta zapravo zakon u Švedskoj predviđa u slučaju napada ili nasilja u porodici?
Švedska već dugo predstavlja jednu od vodećih drzava u oblasti ravnopravnosti polova i zaštite od partnerskog nasilja. Još I962. godine donet je krivični zakon Švedske u kom je inkriminisano silovanje u braku a od I982. godine napad i telesne povrede nanete u krugu porodice postale su krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. I988. godine uvedene su i posebne zaštitne mere koje su se do tada mogle izreći samo u toku brako- razvodne parnice na osnovu Zakona o braku. Ove posebne zaštitne mere otvorile su mogućnost za državnog tužioca da zabrani kontakt i posete nasilnika, odnosno prilazak na određenom rastojanju u odnosu na kuću ili radno mesto žrtve.
1993. godine svedsko Ministarstvo za zdravlje i socijalna pitanja formiralo je vladinu komisiju za borbu protiv nasilja prema ženama. Zadatak ovog tela bio je da ispita pojavu iz ženske perspektive i da predloge i preporuke kako se boriti protiv nje. Komisija je imala značajnu ulogu u pisanju i promovisanju daljih izmena zakona u Švedskoj. Tako je zaključeno da se nasilje u porodici ne manifestuje samo u fizičkom i seksualnom nasilju odnosno u delima koja se mogu podvesti pod krvičnopravnu regulativu, nego i u delima koja po pravilu ostaju nekažnjena kao što su skrivanje odnosno oduzimanje zajedničke imovine, izolacija i zabrana viđanja sa prijateljima i porodicom, nedolično obraćanje, nipodaštavanje i slično.
Zakon o ženskom miru
Na predlog Komisije I. jula I998. godine, i pored brojnih kritika, stupio je na snagu tzv. Zakon o ženskom miru. Novopredvideno krivično delo, ozbiljno narušavanje ženskog integriteta, inkriminise slučajeve ponovljenog nasilja od strane muškarca prema ženi sa kojom on živi u bliskom odnosu. Drugo delo, ozbiljno kršenje integriteta, štiti decu i druge srodnike od nasilja u porodici. Ovo praktično znači da ako muškarac počini određeno krivično delo (kao što je, na primer, napad, nezakonita pretnja ili prinuda, seksualno ili drugo maltretiranje ili seksualna eksploatacija) prema ženi sa kojom je bio ili je još uvek u braku ili vanbračnoj zajednici i time ozbiljno naruši njeno samopoštovanje, sud ga može osuditi za ozbiljno narušavanje ženskog integriteta uz drugo, tradicionalno krivično delo koje je počinio. Na ovaj način novi zakon omogućuje sudovima da uzmu u obzir sve okolnosti u kojima se nalazila zlostavljana žena i povećaju sankciju prema učiniocu kako bi se on adekvatno kaznio.
Prva osuda za krivično delo ozbiljno narušavanje ženskog integriteta usledila je u septembru I998. godine, a samo u toj godini osuđeno je 37 muskaraca. Dve trećine muškaraca osuđeno je na zatvorske kazne. U istom periodu za ovo krivično delo nije osuđena ni jedna žena. Ipak, kvalitet istraga u ovim slučajevima izložen je brojnim kritikama: veliki broj lica koja su trebala biti osuđena, smatra se, oslobošena su od kazne, suđenja su bila bezrazložno odlagana, policija nije reagovala adekvatno u određenom broju slučajeva kao i da u većini slučajeva ishod postupka zavisi od lica koja vode slučaj i njihovog znanja o muškom nasilju nad ženama.
I994. godine, u cilju pomoći žrtvama nasilja, vlada je finansirala osnivanje Nacionalnog Centra za zlostavljane i silovane žene u univerzitetskoj bolnici u gradu Uppsala. Zadatak ovog centra je da pomogne zlostavljanim zenama a ta pomoć ne sastoji se samo u medicinskoj nego i pravnoj, ekonomskoj i pomoći u kontaktu sa policijom.
Posebna pažnja posvećuje se i bezbednosti žrtve. U postupku pred sudom žrtvi se nude različiti oblici zaštite (telohranitelji, alarmi, zaštitne mere, promena identiteta i stanovanja) a švedske vlasti trenutno razmišljaju o uvođenju elektronskog nadzora nad nasilnicima koji su prekrsili zaštitnu meru.
(Kurir.rs/ŽenaBlic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
