Po broju slučajeva obolelih od karcinoma jajnika, grlića i tela materice na sredini smo evropske liste, ali po preživljavanju, uprkos odličnim protokolima lečenja, zauzimamo samo začelje. Razlog je to što naše žene još uvek nisu stekle naviku da redovno kontrolišu zdravlje reproduktivnih organa, a tada je ishod borbe krajnje neizvestan.
Na šta pripadnice lepšeg pola treba da obrate pažnju, koliko često treba da idu kod ginekologa, koji su faktori rizika, zašto je karcinom jajnika podmukla i agresivna bolest, kako se dijagnostikuje i leči - specijalno za čitateljke Lene objašnjava prim. dr Lazar Nejković, ginekolog i akušer, subspecijalista ginekološke onkologije u GAK "Narodni front".
- Učestale kontrole i rutinski pregledi mogu dovesti do postavljanja sumnje, a kada dođe do razvijene simptomatologije, obično je bolest u uznapredovalom stadijumu, teža je za lečenje i s lošijom prognozom - upozorava dr Nejković.
MLADOST NE ZNAČI MNOGO
Na šta žene treba da obrate pažnju? - Pre svega, posebno polno aktivne osobe, trebalo bi preventivne preglede da rade na šest meseci do godinu dana, čak i ako ne osećaju nikakve simptome. Lekaru se treba obratiti i ako žena ima produženo krvarenje u menstrualnom ciklusu, peckanje, draženje, nekontrolisani rast stomaka. Važno je i da prijavi smetnje prilikom mokrenja i defekacije.
Da li to znači da već ima kancer jajnika? - Ne. Tumori jajnika mogu da budu benigni, maligni i prelaznog oblika - tzv. borderlajn tumori, sa malignim ponašanjem. Pravilno je promene nazvati tumorima jajnika.
Da li ih je teško razdvojiti? - U početnim stadijumima teško se maligne promene mogu odvojiti od benignih, a razlikovanje je suštinski bitno jer prognoza, dalja terapija i budući život zavise upravo od pravovremene, ispravne dijagnoze i adekvatnog lečenja. Nažalost, retko se maligno oboljenje jajnika dijagnostikuje u ranim stadijumima.
Da li obolevaju žene svih starosnih dobi? - Obolevaju, kancer jajnika se nalazi na četvrtom mestu - posle maligniteta dojke, pluća i kolorektuma. Učestalost se kreće od dva do 13 na 100.000. Evidentan je porast obolelih na uzorku s godinama starosti, od dva na 100.000 kod dobi do 30 godina, 33 na 100.000 obolelih do 55 godina i 55 na 100.000 kod žena preko 70 godina.
Kakve forme razlikujemo? - Pretežno su određene histološke forme karakteristične za godine; mlade žene obolevaju od tumora germinativnog epitela, tumori epitelnog porekla su karakteristični za dob od 40 do 60 godina, dok se stromalni tumori javljaju u svim starosnim uzrastima.
FAKTORI RIZIKA
Ko češće oboleva?
- Žene koje koriste više životinjskih masti, posebno gojazne, češće obolevaju od karcinoma jajnika, kao i one koje ostaju trudne u poznijim godinama, s manjim brojem trudnoća, žene koje nisu nikada rađale, kao i žene s većim brojem pobačaja. Važni su i uticaji hormona, faktori sredine. Pacijentkinje sa anamnezom o oboljenju dojki imaju povećanu sklonost ka dobijanju malignog oboljenja jajnika. Genetski faktor je takođe važan (10-15%).
Šta savetujete? - U sklopu analiza treba proveriti mutacije na 13 i 17 hromozomu u prilog BRCA 1 i BRCA 2 antigena i njihove mutacije.
Kako se vrši simptomatologija? - Zavisi od vrste tumora i njegove proširenosti, odnosno stadijuma. Gruba klinička podela je na faze, a stručna klasifikacija koristi ESGO klasifikaciju od I i II - kao rane stadijume i III i IV kao uznapredovale.
Šta je sindrom Meigs? - Pored ovarijalnog tumora, podrazumeva pojavu izliva u abdomenu, odnosno ascit / nakupljanje tečnosti u slobodnoj trbušnoj duplji; izliv u pleuralnu šupljinu / prostor između grudnog zida i pluća.
Koliko je teška dijagnostika? - Nameću se dve faze: preoperativna sa pretpostavkom i operativna sa histološkom potvrdom i određivanjem stadijuma. Početak je ginekološki pregled. Ako ga zbog prisustva tečnosti nije moguće uraditi, poželjno je obaviti evakuaciju ascitesa i sadržaj poslati na citološki pregled. U okviru rutinskog pregleda to bi bila transvaginalna i transabdominalna ultrasonografija, koje, po nekima, treba kombinovati sa rektalnim ultrazvukom.
Šta potvrđuje stepen raširenosti? - Ako ima potrebe, pregled se dopunjava kompjuterizovanom tomografijom i magnetnom rezonancom, eventualno PET CT pregledom. Zbog mogućnosti metastaza jajnika na telo materice i obratno, kod pacijentkinja obolelih od karcinoma jajnika koje krvare preporuka je uraditi i dijagnostičku kiretažu tela materice, nakon urađenog kolposkopskog pregleda grlića i PA razmaza. Neretko se radi IHH - imunohistohemijsko ispitivanje materijala kada je reč o retkim, mešovitim i metastatskim formama oboljenja. Operativno dobijeni materijal se histološki pregleda i postavlja se definitivna dijagnoza.
Koriste li se rendgen, tumor markeri? - Radi procene proširenosti procesa, obavezan je snimak pluća, može se dopuniti ciljanim CT pregledom grudnog koša. Ako postoji sumnja, dodatno treba uraditi pregled bešike i debelog creva i želuca. U široj primeni su i tumorski markeri - Ca 125, Alfa Feto Pr, CEA, Ca 19-9, Ca 72-4, LDH, inhibin, HCG, mogu postaviti sumnju na eventualnu vrstu tumora, bez stroge specifičnosti.
PUT DO IZLEČENJA NIJE LAK
Šta je tu najvažnije? - Treba podvući da je cilj postaviti radnu dijagnozu preoperativno, a nakon operacije potvrditi je histološki i pristupiti adekvatnoj proceni proširenosti oboljenja.
Kako protiče lečenje? - Sastoji se od operativnog rada i postoperativne terapije strogo kontrolisane na specijalizovanim konzilijumima za ovu vrsta oboljenja. Podrazumeva primarno operativno lečenje i naknadni operativni rad kod ponovljenog oboljenja ili nakon hemioterapije u cilju redukcije tumorske mase na operabilan stadijum (neoadjuvantna terapija).
Šta se sve operiše? - Sama operacija predstavlja osnovno otklanjanje obolelih organa unutrašnjih genitalija - materica, jajnika i jajovoda, shodno proširenosti i vrsti oboljenja uz evakuaciju ascitesa. Može da bude proširena ekstenzivnijom hirurgijom, to su uklanjanje delova peritoneuma, slezine, resekciju tankog i debelog creva, resekciju bešike, resekciju pankreasa, otklanjanje delova jetre, limfnih čvorova male karlice i van nje, uklanjanje plakova mestastaza sa dijafragme nakon omentektomije i metastazektomije sa delova pluća.
Ako se bolest ponovi? - Reoperacija ima za cilj uklanjanje solidnih metastaza u maloj karlici koje se mogu ukloniti. Ima i pokušaja otklanjanja i više promena, ukoliko se mogu u celosti otkloniti. Ali rezultati u takvom radu su oprečni. U poslednje vreme se uvode agensi kontrole stvaranja krvnih sudova koji ishranjuju tumor, što u određenim strogo indikovanim slučajevima ima smisla i pre i posle operacije.
OBRATITE PAŽNJU NA SIMPTOME!
A PERIOD - simptomi postojanja tumorske mase u maloj karlici mogu i ne moraju biti primetni, često su nespecifični. Promenjeno mesto organa usled pritiska tumora se dešava polako, potpuno je kompenzovano i neprimetno. Osećaj punoće, češće mokrenje ili otežana stolica praćeni bolovima u krstima treba da vas odvedu odmah kod ginekologa. U redovnom pregledu se ovakvi tumori otkriju kao sporedan nalaz. B PERIOD - tumori napuštaju malu karlicu i zahvataju organe abdomena, simptomi su praćeni nadimanjem, gorušicom, lošim snom, krvarenjem iz materice, pojavom tečnosti, bolovima, osećajem pritiska na dnu karlice. C PERIOD - označava uznapredovalu bolest, vidljivi su povećanje obima i pored gubitka apetita, promenjen izgled lica, teže disanje, kašalj, poremećen rad srca, pojava šara na stomaku.
TALK MOŽE DA IZAZOVE PROBLEME! - Primećeno je da osobe koje u ličnoj intimnoj higijeni koriste talk (puder) češće obolevaju od maligniteta jajnika. Takođe su pronađene čestice talka u jajniku obolelih kod osoba koje češće odlaze ginekologu na pregled ili koje je negovalo osoblje koje koristi rukavice sa talkom.
STADIJUMI BOLESTI FIGO stadijum I i II podrazumevaju rane stadijume, bolest je ograničena na jajnike i strukture male karlice. Stadijum III i IV znači uznapredovalu bolest - uz malu karlicu zahvaćene su limfne žlezde i organi abdomena, ili su prisutne udaljene metastaze u parenhimatoznim organima.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
