Na Božić 1933. godine stupce crne hronike novina u Srbiji punili su izveštaji sa suđenja mašinovođi Bogdanu Vidanoviću, zvanom niški Kirten, čiji zločini lede krv u žilama!
"Niške novine" su pre 90 godina izveštavale o jednom od najvećih zločinaca na jugu Srbije, a može se reći i na prostoru bivše Jugoslavije. Nišlija je bio optužen za čak devet teških krivičnih dela, ubistava i obljuba mladih i nejakih devojaka.
Nadimak niški Kirten nosio je po serijskom ubici iz Nemačke, Piteru Kirtenu, koji je na suđenju u Nemačkoj 1931. godine nazvan vampir iz Dizeldorfa. Ovaj nemački zločinac je osuđen za devet ubistava, a sedam puta je i pokušao da ubije.
- Vidanović je tokom celog suđenja tvrdio da nije on ubio te devojke, već da je na saslušanju morao da prizna sve jer je tučen u policiji nakon hapšenja. Takođe, tvrdio da mu je prećeno "da će ga ubiti ako ne prizna". Nije priznavao ni jedno krivično delo, čak ni sedmi deo optužnice gde se navodilo da je devojčicu Ljubinku Krstić (14) odveo u šipražje u naselju Durlan u Nišu kako bi je silovao. Kako se ona opirala da je ne obljubi, on je izvadio nož i izbo je. Iskidao joj je srčani mišić zbog čega je nastupila smrt - pisale su davne 1933. godine Niške vesti.
Uprkos teškim optužbama, mašinovođa koji je u međuvremenu postao serijski ubica i silovatelj, uporno je ponavljao da nije kriv.
- Govorio je da je možda nekoga i ubio u Velikom ratu, jer je bio u srpskoj vojsci - priča za Kurir jedan od poznavalaca istorije sudske prakse u Nišu.
Nije poznato koja je sudbina niškog Kirtena, ali Vidanović sigurno nije oslobođen, a za njega je tražena smrtna kazna.
Tridesetosam godina kasnije, 1971. godine jug naše zemlje potresao je zločin iz strasti. Te godine je policiji prijavljen nestanak Vlastimira, meštanina sela Gornji Matejevac kod Niša.
- Pet godina kasnije počelo je suđenje Vlastimirovoj ženi Ljubinki i njenom ljubavniku Marku. Ona se kasnije obesila u zatvoru ne dočekavši presudu, a Marko je osuđen za ubistvo.
Zločin još jedne žene punio je stupce crne hronike. Davne 1983. godine novine su brujale o udatoj ženi Jovani koja je otrovala ljubavnika.
- Sud je utvrdio da je ljubavniku Miloradu, lepa Jovana davala lek koji zajedno moraju da piju kako bi se izlečila njena vaginalna infekcija. Dokazi na sudu su bila bočica za lek, odnosno otrov, kao i na desetine njenih pisama u kojima moli ljubavnika da je ostavi na miru - prepričava nam sagovornik o čemu su mediji izveštavali pre 40 godina.
Epilog ovog procesa je osuđujuća presuda za lepu Jovanu i to zbog podmuklog ubistva, a ona je do kraja suđenja negirala sve.
- Sud je utvrdio da je Marko, nekoliko sati nakon što je popio "lek" koji mu je dala ljubavnica, osetio jake bolove u stomaku. Sutradan je preminuo. Sve se to dešavalo u Beogradu - podseća sagovornik.
Advokat Oliver Injac, autor knjige "Velike advokatske odbrane", kaže da svako društvo bez obzira na to koliko je razvijeno ima svoj paralelni svet bezakonja i kriminala.
- Za poslednjih 100 godina bilo je mnogo velikih sudskih procesa koje su mediji pratili "iz minuta u minut", ispisujući istoriju zločina na ovim prostorima. Nesreće u narodu, u malim ili većim mestima Srbije i Jugoslavije, uvek su punile novinske stupce. Čin se da su mediji ranije, recimo šezdesetih i sedamdesetih godina, mnogo više nego danas izveštavali o ubistvima - kaže Injac.
Šefika Hodžić: Jedan od najpraćenijih slučajeva
Zločin od koga i dan danas, posle toliko godina, podilazi jeza, jeste onaj koji se 1969. dogodio u okolini Zvornika.
Balkanske, ali i evropske novine pisale su o zločinu koji je ostao nepotpuno rasvetljen. To je slučaj Šefki Hodžić, koja je navodno ubila, a onda iz utrobe svoje trudne poznanice Alije Hasanović, izvadila bebu, pokušavajući da je predstavi kao svoju, jer je do tada u svom selu Jusići glumila trudnoću.
- To je u Titovoj Jugoslaviji bio jedan od najpraćenih zločina u medijima. Novinari su Šefiki čak slali cveće i poklone u zatvor jer je bila izuzetne lepote. Ona, naime, do tada nije ni životinju zaklala, a hirurški zahvat je bio izuzetno precizan. Dete, nažalost, nije dugo živelo, ali postoji jedna stvar koja je potpuno zanemarena. Njena majka je bila u nekoj vrsti veze sa lokalnim mesarom. On je nekako izbegao kompletnu istragu, a mnogi sumnjaju da je baš on u sve bio umešan. Pričalo se da je saradnik određenih službi i da je bio zato zaobiđen. Šefka je bila izuzetno inteligentna, pa je imala čak 68 verzija tog događaja na suđenju. Presuda joj je preinačena na 20 godina robije, ali je ranije izašla. Udala se i pod drugim identitetom živela negde u Vojvodini - priča Injac.
Kurir.rs - Marko Smiljković
NE PROPUSTITE
