Svedok-Saradnik Bojan Hrvatin u 14 i 30 danas nastavlja da odgovara na pitanja okrivljenog Marka Miljković, tokom čijeg je ispitivanja juče otkrio detaljno na koje načine su se rešavali tela, ali i to da mu ni najmanje nije bilo muka dok je to radio!
Govoreći o ubistvu Nikole Mitića Hrvatin je priznao da je komadanje i mlevenje tela trajalo oko sat i po, dva.
Miljković: Rekli ste da smo pazili na želudac jer je prošli put bio nesnosan smrad koji je Miloša Budimira terao na povraćanje
Hrvatin: Rekao je da se pazi, na creva i želudac
Miljković: Koliko je to trajalo dok ne idete da prospete?
Hrvatin: Siguno sat i po do dva, jer je bilo problema sa mašinom oko paljenja
Miljković: Kada ste išli da prospete ostatke navodno, noć ili dan?
Hrvatin: Sumrak, mrak
Miljković: Šta ste uradili sa noževima, fosnom?
Hrvatin: To je Draganić valjda palio
Miljković: Jel bilo tople vode tu?
Hratin: Nije, donosio je u kantama
Miljković: Šta se dešava kada polijete sonom kiselinom prostoriju
Hrvatin: Prvo bude neprijatan miris, pa kao isparenje, izmaglica. Tada smo bili samo u donjem vešu, ja sam bio u čizmama, ostali u papučama.
Miljković: Da li ta izmaglica utiče na vas?
Hrvatin: Naravno, mi smo odmah izlazili kada se prospe ta sona kiselina po prostoriji
Miljković: Koji se najlon rasprostire po prostoriji?
Hrvatin: To je finiji najlon, da se ne bi prosipalo kada se u koritima delovi tela prenose u drugu prostoriju u kojoj je bila mašina. Malo smo se oprali crevom, to je pre posipanja sonom kiselinom
"Nije mi bilo muka, telo je moralo biti uništeno"
Miljković: Ti si vozio kola da se prospu ostaci?
Hrvatin: Mene su poštedeli tog dana pošto sam učestvovao i u komdanju i u uništavanju tragova i u čišćenju prostorije. Draganić je vozio, ja sam bio suvozač da bolje zapamtim put, to je oko kilometa i po. Kada smo sišli na makadamski put, došli smo do tog paltoa
Miljković: Jel ima tu kuća kod platoa?
Hrvatin: Nisam obraćao pažnju, bio je mrak, tu su neki voćnjaci
Sudija: Vezano za Nikolu Mitića prvi put ste učestvovali u uništavanju tela? Kako ste se osećali, da li vam je pozlilo?
Hrvatin: Nisam imao osećaj da će da mi pozli, telo je moralo da bude uništeno
Sudija: Nikakav utisak to da sečete nije ostavilo na vas?
Hrvatin: Nije, lagao bih kada bih rekao da jeste
"Čovek nema dva prsta na levoj ruci"
Miljković: Šta su savetovali Lalić i Budimir oko mašine?
Hrvatin: Sećam se da su pali osigurači kada je uključio Draganić mašinu i da mu je Lalić rekao da se ne pravi pametan da "uradi kao prošli put".
Miljković: Gde je uštekovao tu mašinu?
Hrvatin: Ne sećam se dok je bila gore u garaži, posle dole kada je preneta u prostoriju bio je šteker. Ja posle dole nisam učestvovao u rešavanju tela, a nisam pali ni mašinu. Dok je stajala u garaži, Draganić je palio mašinu na prekidač sa desne strane kada se gleda na izlaz gde izlazi mleveno meso
Miljković: Da li si video te noževe koji melju?
Hrvatin: Bila je rupa u koju se ubacuju pripremljeni delovi tela, vrti na napred, napred izlazi meso. Nisam ja sklapao mašinu
Miljković: Rekao si da je Draganić ubacivao rukama te delove za mlevenje, kojom rukom?
Hrvatin: Ja sam pridržavao, stajao sam sa leve strane mašine, a on do zida. Ja sam levom rukom pridržavao korito, a on je desnom rukom uzimao meso i ubacivao
Miljković: Rekao si da si pomagao Draganiću u sklapanju mašine. Da li ima oštećenje na ruci?
Hrvatin: Ne znam
Miljković: Kako je moguće da nisi video da nema dva prsta na levoj ruci?
Miljković: Jesi li učestvovao u čišćenju mašine?
Hrvatin: Delimično posle Nikole Mitića, Draganić je to radio
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
