Odjednom je samo nešto grunulo u moj auto, pojas je pukao i bacilo me na sedište suvozača. Nemam pojma koliko je sve to trajalo, znam da sam na manje od pet centimetara od moje glave video branik lokomotive. Izašao sam iz kola i shvatio da me udario teretni voz.
To priča Slobodan Mitrović (67) iz Banje Koviljače vozač mercedesa u koji je na pružnom prelazu u lozničkom selu Kozjak u subotu, oko posle šest uveče, udario teretnjak.
Mitrović je u subotu, za svaki slučaj, zadržan u lozničkom ZC na posmatranju, a za Kurir kaže da se oseća dobro i da nema ni najmanju ogrebotinu. Za volanom je od 18 godine, vozio je kamione, taksirao dvadeset i nešto godina i nikada nije napravio nijedan prekršaj, niti je imao problema u saobraćaju. Važi za opreznog vozača koji poštuje propise, i svi koji ga znaju ne mogu da veruju da se njemu desi nešto ovako.
- Krenuo sam po suprugu, ispred pružnom prelaza prebacio u drugu i zaustavio se. Pogledao desno, a onda se iz suprotnog pravca pojavljuju tri vozila i prvo je imalo duga svetla. Potpuno me zaslepio i kada sam pogledao levo, u pravcu odakle je voz stigao, nisam video ništa. Moj prozor nije bio potpuno zatvoren ii nisam ni čuo ništa. Dobro i vidim i čujem. Voz nije svirao, čuo bih ga. Ubacio sam u međuvremenu u prvu, krenuo i to i bi. Udarac, škripa, završio sam na sedištu suvozača, a desni branik lokomotive u mojim kolima. Kada se voz zaustavio izašao sam iz auta. Čujem ljude viču ‘‘Je li živ’‘, kažem im stanite, dobro sam. Onda se vratim do kola, po dokumenta, sednem na desno sedište, levo je puno stakla. Vidim da nigde nisam ni ogreban. Izvadio sam telefon da slikam, ljudi oko mene pitaju šta to radim. Pogledam, a put na kome sam bio nekoliko sekundi ranije daleko, kažu da me je po šinama voz gurao 200 metara. Nemam pojma koliko je sve trajalo od udarca dok nisam izašao iz kola, onoliko koliko vozu treba da se zaustavi. Dobro sam, ništa me ne boli – pričao je nekoliko sati posle sudara sa teretnjakom Slobodan.
Slobodan je jutros pušten na kućno lečenje.
Hteo je odmah da pozove nekoga da ga vozi kući, ali je stigla Hitna pomoć koju je neko u međuvremenu zvao pa je morao sa njima. Do bolnice je stigao sedeći. Njegov sin Saša kaže da je Slobodan vozač koji striktno poštuje propise i bezbednost mu je na prvom mestu.
- Ceo život je za volanom i uvek vozi po PS-u. Kad naiđe i na prelaz sa podignutom rampom uvek stane i stalno govori ‘‘verujem samo svojim očima’‘. Ne pada mu na pamet da krši ijedan propis i svima je neverovatno da se ovako nešto dogodi njemu. Ako okusi kap alkohola neće za volan. Takav je. Stao je pred pružni prelaz, ali eto desilo se,važno je da je živ i zdrav – kaže Saša.
Ovo nije prvi put da se dešavaju ovakve stvari na tom pružnom prelazu u Kozjaku koji nema rampu, ali je propisno obeležen. Meštani tvrde da se slični događaji jedino mogu sprečiti postavljanje rampe jer nisu svi kao Slobodan. Jači od teretnjaka.
Kurir.rs/ T.Ilić
