Jezdimir Vasiljević, nekadašnji vlasnik banke "Jugoskandik", svojevremeno je izjavio da je odgovoran za likvidaciju beogradskog kriminalca Žorža Stankovića, a pritom i pripretio da će ubiti i jednog od najopasnijih krimosa tog vremena Branislava Lainovića Dugog. Jezda je, tokom intervjua, 1994. godine u Ekvadoru, to rekao u kameru uredniku Studija B Miloradu Roganoviću.
On je optužio Stankovića i Lainovića da su mu u Italiji kidnapovali decu.
- To je uradio Branislav Lainović Dugi, sa pokojnim Žoržom Stankovićem i Brankom koji je pucao na onog poslanika Đukanovića. Oni su došli u Italiju, do zadnjeg dana smo se ja i Dugi čuli telefonom, a onda su mi oni kidnapovali decu i tražili milion dolara, što mi je bilo jako smešno, jer su mogli glatko da traže i 10 miliona. Šta su hteli, da li samo da dođem tamo da bi me likvidirali, ili je to bila opomena da ne pokušavam više šta sam pokušao u Jugoslaviji. Od svih koji su učestvovali u tom kidnapovanju, živ mi je utekao samo Lainović, Žorž Stanković je, kao što znate poginuo, Ali nadam se da i taj Lainović neće dugo. Ja sam ponudio 20.000 maraka za informaciju gde je, a 50.000 maraka za njegovu glavu. Može on da beži koliko hoće, ali ja i moji prijatelji ćemo ga naći. Kidnapovao mi je decu, od njih su tojica u zatvoru, ostali su poginuli - izjavio je Vasiljević.
- Žorža smo stigli u u Jugoslaviji i ubili - rekao je Jezda.
Da li ima istine u ovoj tvrdnji Vasiljevića. Da li se samo hvalio, ili je uistinu poslao ubice da presude Žoržu.
Žorž Stanković ubijen je u oktobru 1993. godine u Beogradu. Mnogo je priča bilo o likvidaciji Stankovića, ali gotovo nijedna u umešanosti Vasiljevića. Ipak, postioji jedna od priča, koja doduše nikada nije dokazana. Da li na bilo kakav način imao veze sa likvidacijom Stankovića, ili se samo hvalio pred kamerama.
Podsetimo, Žorž je pripadao staroj gardi žestokih momaka i jedan je od prvih koji je u Beogradu oformio ekipu, koja je posle za njega radila i u inostranstvu. Kada su došle devedesete, već je bio bogat, vodio je legalne unosne poslove i držao brojne lokale. Oni koji su ga poznavali tvrde da je Stanković, koji je odrastao u Novom Beogradu, posedovao neverovatnu fizičku i mentalnu energiju. Izazivao je strahopoštovanje gde god da se pojavi.
Kasnije se razočarao u sport.
"Bivši sportisti umiru kao siromašni i alkoholičari", govorio je Žorž i okrenuo se biznisu.
Mnogo je više ispričano priča da je Stanković nastradao u sukobu sa poridicom Milivoja Matovića zvanog Miša Kobra.
SUKOB SA MIŠOM KOBROM
Milivoje Matović zvani Miša Kobra je u Beogradu vozio taksi, a 80-ih godina je otišao u Nemačku. Tamo je postao odličan pokeraš, kada je i dobio nadimak Kobra. U Australiju je stigao 1986, gde je takođe radio kao taksista, ali se vrlo brzo obogatio, zahvaljujući pokeru.
Večeri kada je ubijen, Miša se žalio da mu prete neki ljudi, jer je imao neraščišćene račune sa članovima porodice pokojnog Žorža Stankovića. Ubijen je u sačekuši, kada su mu ispaljena tri metka u stomak.
Miša Kobra je početkom 90-ih imao sukob sa Žoržom Stankovićem zbog toga što je ovaj maltretirao Mišinog mlađeg brata Bracu. Kada je Miša upozorio Žorža da mu ne dira brata zbog kockarskih dugova, koje će on da podmiri, Stanković je u Australiju poslao svog sina Baticu da preti Kobri.
Mišin drug Boža Cvetić, ispričao je:
"Vadio je pištolj na nas. Ja sam ga bacio preko stola na ulicu i posle toga je Batica deportovan u Srbiju".
Tri godine posle Žorža, ubijen je i Batica Stanković, ali se potom na Mišu Kobru okomio Jovica Ciganin.
"Jovica je 2003. napao Mišinu ženu, ja sam ga složio na pod, a Miša mu je pucao u usta. Jovica je preživeo i nastavio da preti Miši i meni. Kada je Miša ubijen 2003, svi australijski mediji su nekoliko dana pisali o tome kao o obračunu u srpskom podzemlju u Sidneju", ispričao je Boža.
Iako fizički snažan, Žorž je imao nežno srce, umeo je da se zaljubi, ali i razočara u voljenu osobu. Uhapšen je dok je bio ozbiljno zaljubljen u izvesnu Ljubicu. Kad je u zatvoru čuo da je ona našla novog partnera, tražio je slobodan vikend, došao je kod Ljubice, i, kad su svi očekivali da smrvi i nju i njenog novog dečka, on joj je prišao i rekao:
"Sećaš se Skarlet O’Hare i Reta Batlera? E, to smo bili ti i ja, a sad je kraj filma".
Žorž je ubijen na stepenicama tržnog centra na Novom Beogradu (stari Merkator). Nepoznati mladoliki ubica je koristio hekler za prigušivačem. Napadač je skriven iza zida kafića sačekao da žrtve uđu u automobil, pritrčao je autu i iz heklera ispalio 30 metaka u Žorža i njegovog prijatelja. Spekulisalo se i da je Šljuka stajao iza ovoga.
Jedina veze o sukobu Jezde i Žorža
Ipak, postoji jedna priča, o mogućem motivu koji je Jezda navodno imao da ubije Žorža. Sve je povezamo i sa likvidacijom Radojice Nikčevića u Beogradu, jednog od prvih klasičnih mafijaških egzekucija kod nas.
Nekako svih ovih godina profilisale su se tri navodne verzije o mogućem uzroku likvidacije Radojice Nikčevića, ali one nisu imale utemeljenje u dokazima, ali su do danas stekle status mita.
Prva verzija o tome ko je mogao da stoji iza likvidacije Radojice Nikčevića, kaže da je on veliki novac uložio u banku „Jugosakndik“, koju je držao Jezdimir Vasiljević – „Gazda Jezda“, koja je sedam meseci pre ubistva Nikčevića krahirala, a Jezda u noći 7. na 8. mart 1993. pobegao iz zemlje.
Priča kaže da je propašću banke mnogo izgubio Nikčević, kao i Žorž Stanković, zvani „Batica“ (takođe ubijen 90-tih) i Nebojša Salatić. Navodno su svi ostali zakinuti za po nekoliko miliona maraka, pa su navnodno njih trojica odlučili da se osvete gazda Jezdi, ako im ovaj ne vrati novac. Spominjala se i otmica porodice Jezdimira Vasiljevića u Italiji, ali dokaza nije bilo. Beogradom je kružila priča da je Jezdimir Vasiljević bio brži od njih trojice, jer su za kratko vreme bili likvidirani.
Nijedna od priča, kao i mnogo iz devedesetih, nikada nije dokazana.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
