Dane Dukić u Višem sudu u Beogradu svedočio u parničnom postupku koji je sa svojom porodicom pokrenuo protiv roditelja dečaka ubice
Parnični postupak protiv porodice dečaka-ubice iz OŠ "Vladislav Ribnikar", a po tužbi porodice jedne od ubijenih devojčica, Adriane Dukić, održano je juče u Višem sudu u Beogradu. Ovaj postupak je odvojen u odnosu na onaj koji se vodi po tužbi ostalih porodica, a tužbu protiv roditelja dečaka ubice podneli su majka, otac, brat i sestra devojčice, žrtve pucnjave u Ribnikaru.
Adriana je, podsetimo, ubijena 3. maja 2023. kad je njen drug iz razreda usmrtio još osmoro dece i čuvara škole. Njen otac Dane Dukić i majka Biljana Paunović juče su u sudu govorili o svom detetu i agoniji koju preživljavaju posle njene smrti.
Dane Dukić sa advokatomfoto: Petar Aleksić
Vozio sam kao lud
- Mi smo se sa troje dece preselili iz Francuske u Srbiju 2020. Želeli smo da počnemo da živimo ovde kako bismo se što više posvetili njima. Tamo smo radili mnogo, život je brz. Nisam hteo da ih pustim same ni u školu, mislili smo da je mnogo manje bezbedno nego ovde - rekao je otac i kroz suze dodao:
- Prvo smo ih upisali u privatnu školu, ali nisu se lepo uklopili, deca su valjda drugačija, a onda već sledeće godine u "Ribnikar". Adriana je bila presrećna, Angelina (prim. aut. Aćimović, ubijena devojčica) joj je bila najbolja drugarica.
- Ja sam ih svaki dan vozio u školu na putu do posla. Nikada nisu imali problema u školi do tog dana. Sa Adrianom sam imao poseban odnos, govorila mi je: "Tata, nemaš mamu i tatu, ali ja sam tu. Ne znam kako živiš bez njih, jer ja bez vas ne mogu" - rekao je Dukić.
Otac Danefoto: Petar Aleksić
U nastavku svog izlaganja, otac je ispričao kako je saznao za pucnjavu u školi.
- Tog dana me pozvala supruga i rekla da odem po Adrianu u školu i da je bila pucnjava. Ja sam sa gradilišta iz Pančeva krenuo, vozio sam kao lud, a naša deca su već bila mrtva, samo niko nije smeo da nam kaže- ispričao je:
Prema rečima Adrianinog oca, njega i suprugu primila je direktorka OŠ "Vladislav Ribnikar" posle zločina i izjavila im saučešće, a tada su mogli i da preuzmi Adrianine stvari.
- Nismo imali šta da preuzmemo, od svega je ostala samo njena pernica čitava, sve stvari i ranac su bili krvavi i uništeni - kaže neutešni otac i dodaje da od tada nisu imali kontakte ni sa kim iz škole.
Kako je ispričao, posle masakra dobio je poziv i od bivšeg ministra prosvete, koji je podneo ostavku nakon zločina, Branka Ružića.
- On nas je pozvao i rekao da ne brinemo ništa, da će grad finansirati sahtanu, da samo odaberemo gde, a tako je i bilo - kaže Dane Dukić.
Kako kaže, taj dan je bila prelepa, sređena za slikanje.
- Tog 3. maja nam je život stao. Neko ih je pobio za dva minuta. Dao je sebi za pravo da im oduzme živote. Njoj je rođendan za 11 dana, a mi svaki dan idemo na groblje da joj se izvinimo, da joj kažemo da je volimo - neutešno je govorio Dukić.
Podrška u sudnici
Rekao je i da je on bio taj koji je prepoznao telo ćerke.
- Do poslednje sekunde sam verovao da to nije istina, a onda sam video kako Branko Anđelković grli svoju drugu ćerku i govori: "Nema više naše Mare", a onda su mi pokazali slike... Moje dete kako leži, kao da spava, u roze duksu - slomio se otac u sudnici.
Kao podrška porodici Dukić, juče su u Palatu pravde stigli i roitelji ostale ubijene dece. Gotovo sve porodice su došle da pruže podršku Dukićima.
Htela je da postane doktor da izleči deku, a otišla je pre njega
Posle pauze na suđenju, koju je majka ubijene Adriane, Biljana Paunović zatražila da bi povratila snagu da govori posle svog supruga, ispričala je da je Adriana imala planove za budućnost i da je htela da postane doktor kako bi izlečila deku koji boluje od srca.
Majka Biljanafoto: Petar Aleksić
- On joj je govorio: "Mila moja, ti kad budeš bila doktor deke više neće biti", a otišla je pre njega - rekla je Biljana i nastavila o kobnom danu:
- Prvo sam čula za Dragana (prim. auto. ubijeni školski čuvar) taj dan, jako me je to pogodilo. On je sve voleo i uvek kad vidi moju decu viče: "Evo Dukića, stigli su". Ja sam tada pozvala Daneta i rekla mu da samo ode u školu da pokupi Adrianu. Pozvala me Adrianina drugarica iz drugog odeljenja i rekla da su oni svi kod kuće i da se Adriana ni njoj ne javlja, tu sam počela da paničim. Otišla sam do stana, pa ispred škole, a Dane u policiju, i kasnije me pozvao i u plaču vikao: "Nema više naše Adriane", ja sam samo kleknula i vrisnula, ne znam ko me je ni kad odvezao kući...
