Najnovije vesti

Zlo ne spava

Zlo ne spava

Komentar dana

Mnogo sam se zla za ovih dvadesetak godina novinarske karijere nagledao. Golobradih srpskih momčića u uniformama JNA u Ljubljani, u leto 1991. godine, koje su slovenački teritorijalci snajperskim puškama s krovova skidali kao golubove. A oni došli u jugoslovensku vojsku. Pa masakra Srba u Gospiću krajem septembra 1991. godine, kada je malo koje srpsko uvo u gradu i okolini preostalo. Ne mogu da zaboravim ni jednu kafanu u zaleđu Zadra, u jesen te iste godine, u koju se od blago je reći teškog, neprijatnog mirisa nije moglo ni kročiti. Poklane Srbe, pričali su mi tada, bacili su pod daske poda i ostavili da trunu.Sećam se i jednog seljaka Srbina i planine Ozren više Doboja i 1992. godine. Danima je, pod šajkačom, sedeo iza stoga sena i praznim pogledom zurio u daljinu, dole ka Vozući. Nisam ga za ta tri dana video da je uzeo koru hleba ili gutljaj vode. Trećeg dana nisam izdržao a da ga ne upitam gde gleda, koga čeka.- Imao sam dva sina, tamo su mi ostali...Gledao sam i Gračanicu prekjuče pre podne, dok se od Prištine još čula paljba i polako rasplamsavalo slavlje Albanaca u čast oslobođenja zločinca. Seirili nad srpskom nesrećom. Svratili da Srbima, očevima i sestrama otetih, ubijenih, nestalih, džaraju po živim ranama.Mnogo jada, nesreće, tuge i za dva veka, kamoli za dve decenije.A najgore je što nije još sve gotovo! Osećam to negde duboko u sebi.I dobro mi je prekjuče u opštoj gunguli Prištine rekao jedan u uniformi UČK:- Mi Albanci danas smo oslobođeni krivice, oslobođeni su i Hrvati, Srbi su za sve krivi.Video sam preksinoć na aerodromu „Adem Jašari“ i pogled oslobođenog zločinca. Presekao me preko stomaka, kao nožem. Ne sluti mi taj pogled ničem dobrom. Daj Bože da grešim...

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja