Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Poslanica Valaamovog magarca
Foto: Marina Lopičić

KOLUMNA

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Poslanica Valaamovog magarca

Lični stav

Još dok je bio u fazi ekspres lonca, dakle mitropolita, Nj. s. Porfirije u jeku je predizborne kampanje blagoizvoleo izjaviti da je „Kosovo stvar identiteta Srba“ i da u slučaju da „ga izgubimo kao temelj identiteta, nije siguran da naš narod ima budućnost“.

Ja sam mu u svojstvu Valaamovog magarca promptno otpisao: 1. da parče zemlje ne može biti temelj nikakvog identiteta, 2. da ne postoji takva stvar kao kolektivni identitet i 3. da u slučaju kad Proviđenje iz nekog razloga nađe za shodno da nekom oduzme parče zemlje, taj neko može uraditi šta hoće, ali da je jedino ispravno reći samo ono što je rekao i Jov: „Bog dao, Bog uzeo. Blagosloveno da je ime Gospodnje“, i - najvažnije - da narod koji ne postupi tako ne samo da nema budućnost nego nema ni sadašnjost, što se može utvrditi pukim prelistavanjem štampe.

Čim je stavio panakamilavku na glavu, Porfirije je izjavio, citiram po sećanju, da „Kosovo nije mit, nego zavet“, koji je pak „vezan za Novi zavet“. E, pa neće biti. Kosovo je mit, tačnije - mit o zavetu. I to skorašnji. Porfirijev devetnaestovekovni kolega po katedri, mitropolit karlovački Stratimirović, do smrti je branio ispravno učenje pravoslavne vere i žestoko se borio protiv nadiruće deslavjanizacije srpskog jezika, repaganizacije Srba i poseljačenja crkvene terminologije, projekta koji je - po ideji Žozefa de Mestra, u izvedbi Jerneja Kopitara - sprovodio Vuk Karadžić, po veroispovesti inače katolik. Koliko god zavodljiv bio, mit je uvek „duhovnost“ paganstva.

U vremenima pre Hristove pobede nad propadljivošću i smrću, mit je u pali svet upumpavao čestice fragmentiranog sećanja (otuda politeizam) na pretpadno stanje. Onoga trenutka kad je Isus rekao „evo, sve novo tvorim“, mitološka magla je izgubila rat, što ne znači da je izgubila neke buduće bitke. Naročito ih je (mada privremeno) dobijala u XX veku. U Srbiji ih još uvek dobija i lako se može dogoditi da ih zauvek nastavi dobijati.

U pred Hristovo vreme mitovi su propuštali nešto Božanske svetlosti u svet, u post Hristovim vremenima mitovi su krpljenje razdrte zavese jerusalimskog Hrama, prepreka za prodor nestvorenih energija i - najpogubnije - otvaranje vrata procesu koji se u hrišćanskoj ezoteriji naziva „razbijanje jajeta odozdo“, tj. neometan prodor zlokobnih telurskih energija.

Čitaoci sada u brzini na zlo i hitrini na grabež verovatno misle da pisac hoće da kaže da bismo, da nije bilo kukavičjeg jajeta kosovskog mita, glatko izbegli ratove, pokolje, gladi i siromaštva, ali čitaoci greše, pisac hoće da kaže da bi svega toga bilo možda i više, ali da bismo, podržani Svetim duhom, iz svake od tih lekovitih nevolja izlazili jači i da svakako ne bismo na kraju gubili i one ratove koje smo dobijali. Eto, magarac je imao toliko da kaže, a ti Valaame (Porfirije) vidi šta ti je činiti.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja