FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Moral i politika
Foto: Marina Lopičić

KOLUMNA

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Moral i politika

Lični stav

Kad se situacija „usložnji“, kad je teško, treba svratiti na sajt NSP Misli, časopisa za filosofiju, kulturu i društvena pitanja, koji ima i sportsku rubriku i koji pod gvozdenom uredničkom palicom Georgija Vukadinovića i geslom „kome je do morala u politici, neka ide na NSPM“, već dugi niz godina publicira svakojake misli raznoraznih moralnih gromada i velikih srpskih ljudi.

Pažljivijim čitaocima, koji su danas retkost, neće promaći da je NSPM-ovo geslo „kome je do morala i bla, bla, bla“ u stvari seljačka dubara, tj. kontra Ðinđićevoj svojevremenoj izjavi: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.“ Ne treba tu biti neki naročit forenzičar pa u toj dubari „prepoznati“ tragove lepljivih prstiju Referendumskog Lopova.

Mnogo se svojevremeno prašine podiglo povodom te Ðinđićeve izjave, najverovatnije date u afektu izazvanom tupoumnošću, orijentalnom inercijom i pokvarenjaštvom njegovih protivnika, koje je upornim i danonoćnim radom doveo na vlast, da bi ga na kraju skratili za glavu. (Pravna pouka: Referendumski Lopov još uvek nije saslušan na okolnosti atentata na Zorana Ðinđića. Vučiću, zašto oklevaš? Zar se i ti, kao JexS Tadić, plašiš peticije „patiotskih intelektualaca“?)

Ðinđić je, u stvari, rekao suštu istinu, uz napomenu da je adresa koju je dao „moralistima“, tj. crkva, takođe pogrešna (samo je NSPM prava), ali to nije tema naše današnje kolumne. Naša tema su moral i politika. Krenimo redom. Smisao politike nije zavođenje moralnog, nego ustavnog i pravnog poretka, što će reći da je politika u svojoj suštini regulacija neiskorenjivih ljudskih strasti, iliti novogovorom rečeno - menadžment nemorala.

Uz vrlo, vrlo retke - i sve ređe - izuzetke, ljudska bića se ponašaju koliko-toliko moralno samo kad su na to prisiljena nekom spoljašnjom silom, na primer, zakonom i strahom od kazne, mada moja neznatnost i dalje preferira pendrek. Nije otuda slučajno - ali je slučajno tačno - što je „naš narod“ doskora (po selendrama verovatno i dan-danas) pojmom „moralno“ označavao nešto što se naprosto mora.

Iz takvog shvatanja morala proizašla je praksa da je moralno sve što nije „pod moranje“, a iz takve prakse se ispililo „ovo što nikada ovako nije bilo“, mada je oduvek bilo ili ovako, ili mnogo gore, samo se to uvek iznova zaboravlja.

Sve napred rečeno uopšte ne znači da su ljudska bića - uključujući i naše „narodno biće“ - dibidus iskvarena i nepovratno ogrezla u nemoral. Daleko do toga. Ali im neizostavno treba pomoć, bolje reći podstrek, da bi bila manje iskvarena i malo moralnija. Tu pomoć/podstrek treba da pruži upravo politika, ali ne motivacionim govorancijama, uvlačenjem u narodno dupe i metafizičkim trabunjanjima - kao što čine naše politike, sve do jedne - nego insistiranjem na striktnoj primeni ustava i zakona. JexS, recimo, Tadić u slučaju Referendusmkog Lopova nije imao muda - on kaže „

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track