Na zajedničkoj video-konferenciji američkog predsednika Džoa Bajdena i premijera Velike Britanije i Australije Borisa Džonsona i Skota Morisona u sredu, 15. septembra, obelodanjen je trilateralni savez kakav nije viđen još od Drugog svetskog rata. Čelnici triju država objavili su da ulaze u bezbednosnu koaliciju pod imenom AUKUS (ime nastalo po početnim slovima država), čiji je primarni cilj fokusiranje na Indopacifičku regiju. Zbog sve složenije situacije u ovom delu sveta, Australija se odlučila za pravljenje osam podmornica na nuklearni pogon po tehnologiji koju će im ustupiti SAD. Na tom projektu pomoć će joj pružiti i stručnjaci iz Velike Britanije. Ova zemlja će tako postati sedma država koje poseduju nuklearne podmornice (SAD, Velika Britanija, Rusija, Kina, Indija i Francuska).
U znak protesta zbog neočekivanog i ponižavajućeg odnosa anglofonske trilaterale, koja je „potopila“ sporazum između Australije i Francuske oštetivši Pariz za 90 milijardi australijskih dolara, u nedelju, 18. septembra, Francuska je pozvala svog ambasadora u Vašingtonu na konsultacije, što je prvi put u istoriji odnosa između ova dva stara saveznika.
Australija se, još 2007. godine, opredelila za modernizaciju svoje mornarice u okviru novog vojnog plana fokusiranog na četvrtu dekadu 21. veka. Dogovor između Australije i Francuske je postignut 2016, za vreme mandata Fransoa Olanda, u sklopu šireg strateškog partnerstva između dve države. Memorandum je predstavljao bitan deo francuskih napora da ojača svoje prisustvo u Indopacifiku i da se pozicionira kao globalni igrač koji neće uzmaći pred novom, agresivnom Kinom Si Ðinpinga.
Američki „šamar“ i „nož u leđa“ izazvali su šok, bes i ogorčenost Pariza, što je dovelo do toga da su odnosi dve zemlje trenutno na najnižem nivou još od 2003. godine i američke invazije na Irak, kad je izostala i moralna i vojna podrška Francuske.
Predsednik Francuske Makron mobiliše podršku unutar same EU kako bi se suprotstavio odluci SAD, dok je trgovinski ugovor između Evrope i Australije sada na dugom štapu. Brisel i Kanbera su prošli kroz 11 rundi pregovora u nadi da će doći do potpisivanja konačnog dokumenta do kraja godine. U Francuskoj su sve glasniji tonovi da SAD ostaju podjednako nepouzdan partner kao što su bile za vreme mandata predsednika Trampa i da je pravi trenutak da Francuska pojača zalaganje za izgradnju snažne i suverene Evrope koja će biti lišena spoljnih uticaja.
S druge strane, učvršćivanjem alijansi QUAD i AUKUS, te uspostavljanjem strateških partnerstava s Vijetnamom i Filipinima, SAD polako ali sigurno formiraju antikineski blok. Prioritet SAD je suočavanje s Kinom na svim poljima, a za tako nešto Vašingtonu su potrebni saveznici. Pošto EU teži uskoj saradnji s Kinom i ne želi da zauzima stranu u tom sukobu, ona mora da računa i na konsekvence. Cena toga može biti osnivanje novog zapadnog pakta poput AUKUS koji neće računati na EU.
Južno kinesko more postalo je nova zona geopolitičkih interesa gde zapadne zemlje predvođene SAD sve više brinu zbog ekspanzionizma Kine i pojačanih vojnih aktivnosti prema Tajvanu. Uspostavljanje nove koalicije za delovanje na Pacifiku, mimo NATO, kao i miniranje gotovog posla Francuskoj od 56 milijardi evra uoči njenog predsedavanja EU i predsedničkih izbora (april 2022) na kojima Makron očekuje reizbor, teško da može proći bez posledica.
NE PROPUSTITE
