Rusija je pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu, čime je ruski predsednik okončao posthladnoratovsku eru i započeo novu, opasnu fazu, u kojoj će biti ugrožena budućnost Ukrajine i cele Evrope. Ovo je najopasniji trenutak s kojim se Evropa suočava od 1945. godine.
SAD, Japan, EU i mnoge druge zemlje osudile su invaziju na Ukrajinu. To su učinili i ruski saveznici, od češkog predsednika Miloša Zemana do mađarskog premijera Viktora Orbana. Spremnost Rusije da započne rat bila je jasna američkoj administraciji još u novembru prošle godine, kada je direktor CIA Vilijam Berns posetio Moskvu. Tada je stavio do znanja ruskom rukovodstvu da američke obaveštajne službe znaju da se iza gomilanja ruskih trupa duž ukrajinske granice krije jasan plan za ozbiljan rat. Predsednik SAD Džo Bajden je 19. januara upozorio da će predsednik Putin krenuti na Ukrajinu.
Nasuprot tome, Moskva je nedeljama javno ismevala te navode, optužujući SAD za histeriju i ratno huškanje. Zapadne zemlje pokušale su da odvrate Rusiju od invazije preteći joj najtežim mogućim sankcijama. To nije urodilo plodom, kao ni 2008, kada je Rusija otcepila Južnu Abhaziju i Osetiju, ni 2014, kada je anektirala Krim.
Surova i strašna činjenica je da se Ukrajinci sami bore protiv Rusije. SAD i saveznici sramno su žrtvovali Ukrajinu i ukrajinski narod. Ukrajina nije članica NATO i to je ključni razlog što se zapadne sile ne mešaju, ne intervenišu i ne bore na strani Ukrajine.
Godinama SAD, Britanija i deo EU zloupotrebljavaju Ukrajinu i manipulišu njom kao monetom za potkusurivanje s Moskvom. Obećanja o ulasku u EU pa i NATO nikada nisu bila iskrena i realna. Prijem Ukrajine u EU nikada nije bio na dnevnom redu u konfuznom i korumpiranom Briselu. Protivljenje Italije, Nemačke i Francuske na samitu u Bukureštu 2008. raspršio je iluzije Ukrajinaca da će postati deo NATO.
Budimpeštanskim memorandumom o bezbednosnim garancijama od 5. decembra 1994, Ukrajina je predala svoje nuklearno oružje Rusiji jer je zauzvrat „dobila garancije“ svog teritorijalnog integriteta. Taj dokument su potpisale: SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina i Rusija. Ukrajina je sporazum ispoštovala, ali ne i Rusija.
Uprkos aneksiji Krima i uspostavljanju proruskih država, ruski projekat u suštini nije dao rezultat 2014. Ukrajinska demokratija je preživela, potpisan je sporazum o stabilizaciji sa EU i ekonomija je počela da oživljava. Putin je pogrešno procenio Ukrajinu. Ujedinio je Ukrajince u mržnji prema Rusiji. Dugo je opsednut Ukrajinom, za koju je video da se razvija u prosperitetno demokratsko društvo i da se neumoljivo kreće ka Zapadu uprkos upozorenjima Kremlja.
Putinov cilj u Ukrajini nikada nije bio ograničen samo na Krim i Donbas, pa čak ni na blokiranje članstva u NATO. Pitanje svih pitanja za njega jeste uopšte postojanje Ukrajine kao suverene zemlje. Ruski lider nikada nije oprostio ni prežalio što je na referendumu 1991. više od 90 odsto Ukrajinaca glasalo za nezavisnost. Ubrzo posle toga došlo je do raspada SSSR, što je on 2005. nazvao najvećom geopolitičkom katastrofom dvadesetog veka.
Rusija će, na sve načine, pokušati da osvoji Ukrajinu, sruši njenu vladu, ukloni sadašnje lidere i postavi marionetski režim. To bi bio kraj Ukrajine kao nezavisne i demokratske države. Putin možda može da ugasi ukrajinsku nezavisnost, ali nikako ne može da ugasi ukrajinsku naciju.
NE PROPUSTITE
