Prošlo je godinu dana otkako je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao dekret, koji je kasnije potvrdila i Duma, kojim je priznao nezavisnost Donjecke i Luganjske narodne republike formirane na teritoriji Ukrajine i poslao tamo trupe radi čuvanja mira. On je tada u svom dugom obraćanju naciji koristio rečnik i diskurs koji neodoljivo podsećaju na onaj korišćen u Jugoslaviji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. A najveću zabrinutost izazvao je deo njegovog izlaganja u kom je ustvrdio da su Ukrajinu od delova Rusije stvorili Lenjin i komunisti i da Rusija ovime, zapravo, vrši dekomunizaciju i jednostavno uzima sebi ono što je oduvek i trebalo da joj pripada.
Time je počeo sukob bez premca u novijoj istoriji Evrope, agresija Rusije na susednu nezavisnu državu, praćena ratnim zločinima koje je Rusija činila, ubistvima civila, pretnjama celom svetu nuklearnim napadima, neočekivanim otporom Ukrajine i herojstvima njenog naroda, sukob koji je Volodimira Zelenskog uzdigao u sam vrh svetske politike i postavio među lidere koji ostaju, bore se rame uz rame sa svojim građanima, koji brane svoju zemlju i odupiru se tiraniji. Ono što je trebalo da bude blickrig postalo je jednogodišnji rat u kom je Ukrajina pokazala zube, pružila otpor, suprotstavila se ruskoj hegemoniji i pokazala hrabrost koju je malo ko očekivao. Ono što je usledilo nije toliko neočekivano. Cela Evropa i ceo demokratski svet su se ujedinili i osudili ovaj napad, stali u odbranu Ukrajine, uveli sankcije Rusiji i prepoznali njeno ponašanje kao agresiju i napad na susednu zemlju, progovorili o ratnim zločinima koje Rusija čini, zverstvima koja njeni vojnici sprovode i pružili podršku otporu koji Ukrajina pruža. Cela Evropa, osim Srbije, ali to je tema za posebnu kolumnu, o tome je već bilo reči, a uverena sa da će ih biti još mnogo, posebno jer cenu ove kalkulantske politike Srbije plaćaju, naravno, građani. Pre dva dana desilo se nešto gotovo neverovatno. Predsednik Amerike Džo Bajden došao je u iznenadnu i nenajavljenu posetu Kijevu. Ovaj dolazak Bajdena u Ukrajinu jedan je od najznačajnijih dolazaka Sjedinjenih Američkih Država na tlo evropskog kontinenta dosad, a značajan je na mnogo nivoa. U međuvremenu je i Vladimir Putin održao istorijski govor u Dumi. Koristeći gotovo orvelovske lingvističke i misaone vratolomije, on je ustvrdio da je Ukrajina počela rat, a da Rusija koristi silu da bi ga sprečila. Prema njegovim rečima, za to što ruski vojnici ubijaju i razaraju gradove po Ukrajini kriv je i Zapad, koji je „pustio duha iz boce“ i podržao dolazak nacista na vlast tridesetih godina prošlog veka, te da od 19. veka pokušava da naruši teritorijalno jedinstvo Rusije. Drugim rečima, svi su krivi za agresiju Rusije osim same Rusije.
Jedno je sigurno. Rusija ni u snu nije očekivala da će rat trajati godinu dana. Nije očekivala ni ovako oštru reakciju Zapada, baš kao ni otpor u Ukrajini koji je ozbiljno ugrozio njihove planove i ogolio vojnu inferiornost na globalnom nivou. Sigurno je i to da se prošlog proleća politička, geopolitička, globalna, ekonomska, vojna i svaka druga mapa Evrope promenila i da je sve što je do tada važilo u spoljnopolitičkim odnosima prestalo da vredi. Oni koji to nisu shvatili, vrlo brzo će to naučiti na teži način. Pitanje je da li će među njima biti i Srbija.
