Ovih dana samoljubivi političari koji sebe nazvaše predstavnicima patriotske opozicije, ma šta god to da znači, ubiše se živi da narodu dokažu kako je na delu izdaja Srbije i traže izbore. Idu kao mečke od mesta do mesta i po salama raznih domova kulture, pošto za nešto veće nisu sposobni, drže tribine i razvijaju teorije zavere o izdaji. Jedini im je problem što se nikakva izdaja nije dogodila, ali nema veze, bitno je da se lupeta, da to zveči, pa će možda neko i da se upeca.
Ipak, daleko bitniji je njihov zahtev da Vučić podnese ostavku na mesto predsednika Srbije i da raspiše sve moguće izbore. Odmah su me podsetili na miša koji se nalio rakije pa je skočio pred mačke da ih pita koja sme na crtu da mu izađe. Valjda se tako osećaju ovi mali miševi, doduše, mnogi od njih ne piju srpsku brlju, već više preferiraju francuski konjak. Sa sve francuskim pasošem i državljanstvom, negde po pariskim lokalima, nalili su se konjaka i okuražili, pa traže izbore. Najljubaznije molim Vučića da im usliši želju i da do kraja godine odmerimo snage. Jedino što bih prethodno voleo da se vrati cenzus na pet odsto, ali bez obzira na to da li će se to uraditi ili neće, svakako bi lepo bilo pružiti tim ljudima priliku da pokažu koliko imaju uporište u narodu.
Ono što će Vučiću biti najveći problem prilikom odlučivanja je kojoj opoziciji da udovolji. Dakle, ovi traže izbore, mada bi najradije voleli da se izbori ne dogode, ali zarad javnosti glume hrabrost. Ipak, ima jedan deo opozicije koji živ neće na izbore, pa čak baca drvlje i kamenje na Vučića jer možda namerava da se oni ipak održe. Takva opozicija na kugli zemaljskoj nije viđena, jer uvek je, sasvim logično, opozicija ta koja moli za izbore. Imate čak i one koji neće izbore jer, kako sami vele, hoće da se Vučić ulupa sa odlukama, pa onda da se ide na izbore. Dakle, luda kuća i cirkus sa svima njima.
Ima onih koji se iz petnih žila trude da prikažu kako Vučić ne sme da raspiše izbore i da su naredni izbori kraj za Vučića i SNS. Baš zbog tih „hrabriša“ molim Vučića da idemo na izbore. Evo, punim srcem bih pristao u opoziciju da odemo i da dođu te umne i hrabre glave koje će sigurno sa svojim veličanstvenim programima i vizijom povesti Srbiju. Jeste da do sada nismo čuli ni slovo njihovog programa i da on suštinski podseća na ciklus slovenačkih junačkih pesama, kojih zapravo nema jer nikada nisu ni napisane. No, pošto kažu da se Vučić plaši, evo divne prilike da ih demantuje i da im ukaže priliku da svoju snagu provere pred narodom.
Osnovni problem celokupne naše opozicije je što oni zamišljaju da je politika tvitovanje i da su društvene mreže javno mnjenje. Smatraju da hiljadu puta napisane vulgarnosti s ko zna koliko fejk profila odražavaju kakvo je stanje u narodu. Ne razumeju da društvene mreže nisu narod i da čovek, kada dođe iza paravana, ipak glasa najpre za sigurnost, za mir i za budućnost. Sve ono što oni nisu nikada ponudili, jer ne razumeju da ljudi neće da glasaju protiv nečega, već hoće da glasaju za nešto. Oni to „za nešto“ nisu ponudili, niti planiraju da ponude. I to je ključno zbog čega molim Vučića da im udovolji želji za izborima, jer će po ko zna koji put proći kao bosi po trnju.
Živeli izbori!
NE PROPUSTITE
