Svet se raspada po šavovima još od globalne finansijske krize iz 2007/2008. godine, koju upravo možemo označiti kao onaj startni pucanj za gomilu, većih ili manjih, geopolitičkih eksplozija koje su potom usledile. Sva „arapska proleća“, Libije, Sirije, Sudani, i, konačno, Ukrajine, nisu ništa drugo nego „logična“ posledica činjenice da je globalni kolač postao manji, a da je na svetu ostalo jednako, ako ne i više, gladnih ustiju koja valja nahraniti, pa je neminovna bila radikalizacija geopolitičkih borbi za resurse. Jer ne ratuje se za ideje, mada one dobro dođu da se razlozi za borbu uviju u oblandu po kojoj smo „mi“ u pravu, a „oni“ nisu, već se uglavnom, otkad je sveta i veka, ratuje za resurse i za to ko će kontrolisati koji plovni put, koje nalazište zlata, dijamanata, minerala ili „atomskog goriva“, ili, konačno, koju državu koja može biti koristan prijatelj, ili u protivnom slučaju, opak neprijatelj.
Ukrajina je tek poslednji „vrisak“ tog niza geopolitičkih eksplozija koji je usledio kada je pukao balon koji se godinama duvao u srećnim decenijama zaborava realnosti, te je potpisnik ovih redova ne samo predvideo rat u Ukrajini nekoliko meseci pre njegovog izbijanja u jednom intervjuu za RTS već je posle njegovog izbijanja tvrdio da ovo nije nužno ni poslednja, a ni najveća geopolitička eksplozija u nizu. Mi, analitičari, ako želimo da budemo profesionalni i kredibilni, u čudnoj smo poziciji da profesionalno predviđamo stvari za koje i ne bismo voleli da se dese, a da opet, ako proračuni tako pokažu, moramo da damo ispravan račun budućih događanja, ma koliko ona bila drastična. Ponekad, poput doktora koji vidi rak, a ne želi da ubije u pojam pacijenta, možemo i nešto da prećutimo, ali svakako moramo da obavestimo porodicu pacijenta šta je posredi, pa neka pacijent dobije informaciju preko blagotvornog posrednika.
Dakle, svi su izgledi da je pred nama još jedan kontinentalni rat, jer tako pokazuju svi pokazatelji na „displeju“. Reč je o potencijalnom konfliktu u Sahelu u Africi, gde se već duže vreme pumpa situacija, pri čemu je vojni puč u Nigeru od 26. jula tek poslednja u nizu malih regionalnih eksplozija, ali možda i ona ključna, koja može izazvati kontinentalni rat. Naime, Sahel je važna strateška granica između vrele Sahare i plodnih savana južnije, koja se prostire od Atlantika do Crvenog mora i čija kontrola obezbeđuje faktičku kontrolu „srca“ afričkog kontinenta.
Trenutno su u Sahelu pata-karte, nešto kontroliše globalni Istok i njegove ključne sile, nešto globalni Zapad i njegove ključne sile, pri čemu svi žele da potpuno kontrolišu ovu važnu stratešku granicu, koja bi im mogla obezbediti prevlast na Crnom kontinentu, što bi moglo dovesti do kontinetnalnog afričkog rata, a čime bi bili bliži, kako je nedavno ustvrdio i Njujork Tajms, i trećem svetskom ratu. To što bismo, opet, bili bliži trećem svetskom ratu, ne znači da će on zaista i izbiti, jer Afrika ipak nije, kao ni Ukrajina, uz dužno poštovanje njima, ključna strateška tačka sveta, koja se nalazi negde drugde i na kojoj su svi trenutno preoprezni i suzdržani.
No, ovo je već druga i velika tema, čije ćemo delove otkriti u nekoj od narednih kolumni.
