Kao što znate, s vremena na vreme lansiram poneku novu kuhinjsku nauku. Danas je na redu Psihologija srpske politike, u pripremi je Teologija palanke, a povod za mini-studiju o bespućima srpske političke psihologije bio je veštački inteligentan projekat Žeksa Mitrovića, koji je u takozvanom prajmtajmu lansirao deepfake animacije nekolicine opozicionara i - na kraju, da se Vlasi ne bi dosetili - Visokog Mesta lično.
Izgleda da se srpski političari (svih vremena i boja) nikada neće vinuti do drevne mudrosti žestokog (blaženopočivšeg) momka sa bajinobaštanskog asfalta Mija Krklja, koji je, kad mu je milicajac Ramadan - jureći ga zbog nekog sitnog zločina - rekao: „Mijo, stani, znaš li da mi u SUP-u imamo loše mišljenje o tebi“, ovako odgovorio Ramadanu: „Boli me qwrz za mišljenje SUP-a koji ima loše mišljenje o meni.“
Nikad mi nije bilo (i nikad mi neće biti) jasno zašto se srpski političari - koji dok su na vlasti žestoko plajpiče opoziciju preko tabloida i uslužnih televizora - nakon strmopizda toliko ibrete kad (manje-više) isti tabloidi i televizori stanu njih plajpičiti.
Tim pre što svi i u bivšim vlastima i u budućim opozicijama dobro znaju da u tim plajpičenjima nema ništa lično (cinik bi dodao: ni netačno) - pogotovo ništa što bi privuklo pažnju organa gonjenja, to je tabu - da je sve to samo zasenjivanje opštenarodne prostote, „naš narod“ bi rekao - „obično sviranje qwrzu“.
Ubeđen sam da sve opozicione persone dramatis plajpičene na Pinku i po tabloidima (s dobrim razlogom) savršeno boli qwrz za ta plajpičenja - dotle su na liniji Mija Krklja - ali da se bajagi silno uzibrete i uzgalame samo da bi svojim klijentima pokazali koliko su Pink i tabloidi podmukli, prosti i koliko otvoreno rade za Vučića.
Tu već počinju odstupanja od dalekovide politike Mija Krklja. Mijo, naime, uopšte nije sumnjao da SUP i Ramadan imaju loše mišljenje o njemu, on je o SUP-u i Ramadanu imao još gore mišljenje (znam iz prve ruke), ali se nije uzrujavao, prihvatao je to kao normalan poredak stvari i gledao kako da umakne Ramadanu. Što mu je često i polazilo za rukom.
A šta rade plajpičene persone dramatis? Umesto da gledaju kako da umaknu Pinku i tabloidima, kao Mijo Ramadanu - a to bi lako uradile tako što ih ne bi gledale, čitale niti im pridavale značaj - persone dramatis sadržaje s Pinka i iz tabloida prenose i u svojim medijima, valjda da bi dokazale - iako to i vrapci znaju - koliko su Pink i tabloidi podmukli, prosti i koliko udarnički rade za Vučića.
Kao što su Vučićeva česta nastupanja po televizorima dimna zavesa koja zaklanja činjenicu da on ne vlada televizorima i tabloidima, nego organizacijom na terenu, tako se ni režimski televizori i tabloidi ne obraćaju svojoj, nego opozicionoj klijenteli, koja - umesto da se pozabavi svojim - gleda Vučićeva i tabloidna posla.
Davno sam ja zaključio da problem Srbije nisu loše politike, nego loše psihologije.
NE PROPUSTITE
