Neki vladika, dok je obilazio eparhiju, svečano je pozdravljan. U svakom selu su zvonila crkvena zvona dok se njegova povorka približavala... osim u jednom. Ljutit, crkveni velikodostojnik upita seoskog starešinu koji je izašao da ga sačeka zašto zvona nisu zvonila. - Ima desetak razloga, časni vladiko - odgovori mu ovaj. - Prvi je da selo nema crkvu.
Tako nekako stoji stvar i sa opozicijom i narodom u Srbiji. Da počem neki tamo Zelenović, Milivojević, Ponoš ili ini upita zašto narod ne glasa za opoziciju, dobio bi odgovor da ima najmanje desetak razloga, a prvi je da ih narod ne voli. Istini za volju, deluje da ni oni ne vole narod. Premda su svesni da su im glasovi „običnog naroda“ potrebni, o toj netrpeljivost prema stanovnicima Srbije izvan gradskih centara, kad biste im zatvorili usta, progovorili bi na dupe. Oni su za deo opozicije koja je proletos organizovala proteste „sendvičari“, „bezubi“, „rulja bez mozga i bez kičme“...
Ima u takvom odnosu nerazumevanja života izvan kruga beogradske „dvojke“, i pokondirenosti, ali i odsustva elementarne inteligencije. U fokusu se drže teme apsolutno irelevantne za život građana, pa se posle izbora pada u nesvest od iznenađenja što u Gornjim Nedeljicama, na primer, „za koje je opozicija uradila, je li, mnogo“, za istu tu opoziciju niko nije hteo da glasa.
Ili, razmotrimo, na primer, način na koji ovih dana opozicija i njoj bliski mediji komentarišu inicijativu Vlade da prodajni lanci smanje maržu za dvadeset osnovnih proizvoda kako bi građanima postali dostupniji. Nema prvaka iz samozvane „građanske opozicije“ koji se nije narugao parizeru, a kolumnista lista Danasa ga je nazvao hranom za pse. Svesno je zanemarena činjenica da nije u pitanju samo ovaj proizvod, već da su tu i jogurt, deterdžent za sudove... Potrepštine neophodne u svakom domaćinstvu, čije pojeftinjenje mnogo znači dobrom delu stanovništva.
Takođe, namerno je u zlobnim komentarima zaobiđena činjenica da je u sredu, danu kad su počele da važe nove, niže cene, vlada Hrvatske održala sastanak s predstavnicima svojih trgovačkih lanaca i od njih zahtevala smanjenje marže za stotinak osnovnih proizvoda, kako bi se cene vratile na nivo s početka godine. Na tom spisku namirnica svakako nisu bili tartufi i rezervni delovi za jahte, već i pileće viršle po ceni od 315 dinara (2,69 evra) za kilogram.
Samo oni koji su izgubili vezu s realnošću mogu s nipodaštavanjem da govore o potezu srpske vlade koji će jednoj porodici doneti mesečnu uštedu od hiljadu ili dve hiljade dinara. Porodice za koje je to znatna suma postoje, i nije ih malo. Njima je pomoć potrebna odmah, i kroz smanjenje cena osnovnih proizvoda, i kroz 10.000 jednokratne pomoći za svako dete, i na razne druge načine na koje to Vlada čini... a koji su u delu javnosti uvek dočekivani s porugom.
I s prezirom prema onima kojima je ta pomoć upućivana. S visina na kojima je 10.000 dinara suma nedovoljna za jedan ručak u kafani u krugu „dvojke“, građani koji su se prijavljivali za pomoć Vlade bili su prozivani zbog „kolaboracije s režimom“, optuživani za „potkupljivost“, ili za trošenje „zajedničkih para“. U maniru Marije Antoanete, pozivani su da još malo trpe bez hleba, kako bi im opozicija dala kolače - kad jednom dođe na vlast. Rezultate znamo, u tom selu nije i neće biti crkve...
N. N.
NE PROPUSTITE
