VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Politički progon

Ipak, od pretnji na fizički integritet mene ili moje porodice, daleko su mi zanimljivije pretnje koje se stavljaju u izgled, u smislu da ću, čim SNS padne s vlasti, robijati. Nije ni važno zbog čega, oni već imaju napisane presude. Vrlo često mi pišu kako će me polivati katranom i perjem, kako će mi decu i suprugu šišati do glave, kako bela dana iz ćelije videti neću. Moram da primetim, nisu nešto mnogo u kreativnosti odmakli od onog što su njihovi preci kao istaknuti komunjarski ološ činili nad Srbima po osvajanju vlasti posle Drugog svetskog rata. No, kako god, evo meni sjajne prilike da takvima odgovorim i to vrlo rado činim preko ove kolumne.

Naime, meni lično bi bila čast da me takvi progone. Svi oni koje su progonili njihovi preci, danas su slavljeni u srpskom narodu. Pogledajte nedavno koliko je ljudi došlo na otkrivanje spomenika Đeneralu Draži, srpskom Čiči. Naravno, mali sam ja da se poredim s velikanom kakav je bio Đeneral Mihailović, ali svaka žrtva komunističkog terora samo zato što nije isto mislila kao oni i nije želela da izda kralja i otadžbinu zarad revolucije danas je slavljena. Čovek ne živi za zemaljsko carstvo. Njemu se klanjaju materijalisti. Čovek živi u zemaljskom carstvu da ostavi nešto što će mu biti put ka Carstvu nebeskom i večnosti. Progon je samo iskušenje, tako da bih najsrećniji bio da me te bitange, ako se nekada domognu vlasti, zaista i uhapse. Ima li išta lepše nego da te antihristi progone? Ima li veće zasluge za večni život od te? Uostalom, ako je njihov jedini program kako će da nas vešaju, hapse, šišaju do glave, polivaju katranom, vređaju, pa to je najbolji znak njihove slabosti. Svako ko je pred Gospodom čist nema razloga da se takvog progona plaši. On zapravo u takvom progonu može samo spokojno da uživa, jer jednog dana kada dođe sudnji čas on pred boga ide ozaren i sa oreolom, a bagra koja ga je proganjala ide u pakao i na smetlište istorije.