Uosvit najnovije predizbornosti moja se neznatnost sve udarala šapicama u grudi od sreće. Kao „čoveku klozetskih metafora“ (Lj. Smajlović), za mene su sranja repromaterijal, sredstvo za proizvodnju sprdačina. Kad ono - qwrz. Manje je od mesec dana od izbornog dana D - treba li reći istorijskog - nigde na vidiku sranja vrednog pomena, dostojnog satirične obrade.
Što ne znači da sranja nema, samo su nekako bajata, ubuđala, po ko zna koji put reciklirana. Jer pazite: da bi se stvorila kritična masa za sranja dostojna tog imena - koja ne moraju nužno završiti žrtvama u ljudstvu i materijalu - neophodan je jak politički naboj, suprotstavljenost ekstrema (ne ekstremizama) koja proizvodi varničenja i iz kojih proizilaze sranja.
Za razliku od ekstremizama - kojih je na ovdašnjoj histeričnoj sceni tušta i tma - u Srbiji nema ekstrema. Evo šta me je - što reko Blic - navelo da donesem taj zaključak. Pre neki dan, prilikom redovnog uviđaja Rotopalankinog portala, ugledah na portalovoj naslovnoj strani sliku Marinike Tepiće i u prvi mah mi ništa ne bi jasno. Onomad Đole Vukadinović na naslovnoj, danas Marinika, kakav je to kopernikanski obrt u Politici, šta se iza brda valja i kuda to vodi?
Stvar mi je ubrzo postala jasna. Marinika se za Politikinu naslovnicu - umal, grešna mi duša, ne napisah duplericu - izborila sledećom izjavom: „Napravićemo vladu sa Zavetnicima.“ Da li se to redakcijski kolegijum stavio na stranu Đilasa i Mice Zavetnice, da li to navija za vladu Marinika-Mica, umal opet, grešna mi duša, ne napisah Cvetković-Maček. Ma jok, ma kakvi. Politikina naslovnica je smišljena da odašalje poruku: je l’ vidite vi kakve se sve triper koalicije prave da bi se strmopizdio Vučić.
Ali viđi vraga: za divno čudo, Rotopalanka je posle više decenija odaslala istinitu poruku, tu se zaista radi o triper koaliciji, hoću da kažem ako do koalicije uopšte dođe. Marinika kaže da „iskreno poštuje te ljude (zavetnike), bez obzira što su dobrim delom naše politike različite“, ali ne kaže kakve su te razlike i kako napraviti vladu s partnerom „dobrim delom različitih“ političkih pogleda.
Marinika pominje nekakvu „tehničku vladu“. Ostavimo sad po strani što je tehnička vlada manje-više isto što i tehnička voda; vlada, makar bila i tehnička (greška), mora imati koliko-toliko jedinstvenu politiku. E sad, ako vladu treba da prave partneri „dobrim delom različitih politika“, onda neko od partnera dobrim delom različitih politika mora da - narodski rečeno - legne na rudu.
Idemo dalje. Micina politika je tvrdoglava i jednostavna: Mica ne da Kosovo i šlus. Drugo je ništa ne interesuje. Problem je što „ne dam Kosovo“ nije politika, nego stav. Politika bi bila set političkih alata koji bi rezultirali vraćanjem Kosova u Micino vlasništvo. Mica nema te alate, nemaju ih ni mnogo jebeniji igrači od nje. Svejedno, Mica ne da Kosovo i šlus.
Nagradno pitanje: kad (i ako) dođe do koalicione vlade Mica-Marinika, šta mislite, ko će „leći na rudu“: Mica ili Marinika?
NE PROPUSTITE
