Od momenta kada su izbori raspisani, tačnije od 2. novembra, obišao sam skoro čitavu Srbiju. Nema lokalnog medija gde nisam gostovao, nema opštinskog ili gradskog odbora SNS u koji nisam ušao da porazgovaram sa aktivistima. Inače, to mi jeste praksa da iznenada upadnem u opštinski odbor, čisto da vidim da li su aktivni i da li rade, jer kada se najaviš, onda ti sve organizuju i tako stvore lažnu sliku da su aktivni. Tokom kampanje odbori nijedan dan ne smeju da budu zaključani, pa makar i samo sekretarica bila u prostorijama, jer izbori i kampanja za svaku ozbiljnu političku organizaciju su određeni vid vanrednog stanja. Da budem krajnje iskren, odbori Srpske napredne stranke rade kao da su košnice. Aktivnost je na najvišem mogućem nivou, ide se na teren, od vrata do vrata, razgovara se s narodom, osluškuju se problemi građana, pokušavaju da ih reše. Primetno je da je odnos građana prema SNS u odnosu na prošlogodišnje izbore, kada su zbog objektivnih okolnosti u vezi s ratom u Ukrajini kod našeg naroda malo više proradile emocije prema bratskoj Rusiji, danas daleko bolji i racionalniji.
S druge strane, gotovo kompletna naša konkurencija na terenu gotovo da ne postoji. Dakle, oni koji tvrde da je narod uz njih, da narod jedva čeka da otera „užasnog diktatora Vučića“ i njegovu „naprednjačku družinu“, izgleda ne smeju među taj isti narod. Među narod idemo mi zlikovci, kako nas oni zovu, ali oni tako divni i sjajni među taj isti narod ne smeju nogom da kroče.
Donekle ih zanimaju izbori u glavnom gradu, jer su tu osetili da bi potencijalno mogli da se domognu pune kace meda, ali što se tiče ostatka Srbije, njih ti izbori apsolutno ne interesuju. Suštinski primarni cilj im je isključivo interes njihove biznis liste. Namerno ističem da je to biznis lista, jer je i formirana radi poslovnog interesa Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, kako bi omogućili da „Junajted medija“ i SBB dobiju veći prostor, da N1 ili Nova S dobiju nacionalnu frekvenciju i da im se proširi mogućnost za skuplje sekunde i veći reklamni prostor. Na ovim izborima njih to jedino zanima.
Do kraja kampanje nisam siguran da li će se aktivisti Đilasove i Šolakove liste uopšte pojavljivati na terenu. Možda po Beogradu, ali kampanju će bazirati na prljavim prilozima i suludim TV gostovanjima po N1 i Novoj S u kojima će apsolutno dominirati negativna kampanja prema Vučiću. Pokušavaće da podižu određene pobune po javnim i državnim preduzećima, gde su zaposleni neki od njihovih aktivista, podsticaće određene ljude po raznim esnafima da takođe iniciraju određene štrajkove i blokade, a oni će na sva zvona zvoniti unapred kako će biti pokradeni na izborima.
Negde je cilj da se javnost pripremi za određene proteste posle izbora, jer jasno je i Šolaku i Đilasu da regularnim putem izbore ne mogu da dobiju, pa će do fotelja pokušati da se domognu pritiskom sa ulice. Ipak, za tako nešto potrebno je imati kakvu-takvu narodnu podršku, a oni to realno nemaju. Smeši im se još jedan ozbiljan izborni šamar, a para za finansiranje opstanka u politici je sve manje. Poraz 17. decembra mogao bi da im bude ozbiljan nokaut. Ipak, da bi se to dogodilo, moramo da obiđemo svakog čoveka u Srbiji i da vredno radimo do kraja kampanje.
Samo rad na terenu donosi rezultat.
NE PROPUSTITE
