Proći će i ovi izbori. Kako god da se završe, za nekoliko meseci će mandatar ili mandatarka za sastav nove Vlade Srbije stajati pred poslanicima i govoriti svoj ekspoze - plan rada vlade za koju traži podršku od skupštinske većine, njene prioritete u narednom periodu, političku viziju za razvoj naše zemlje, planove za razvoj njene privrede, ekonomije, poljoprivrede, sistema odbrane, finansija, kulture i obrazovanja.
Bez sumnje će upravo obrazovanje, kao i svaki, apsolutno svaki put do sada biti navedeno kao jedan od prioriteta. Bez sumnje će se čuti brojne uobičajene i izlizane fraze o tome kako sredstva uložena u obrazovanje nisu trošak nego investicija, kako je ulaganje u obrazovanje ulaganje u buduće generacije, i da, kako naša premijerka ima običaj da kaže, treba da poboljšavamo obrazovanje da bi pravilo buduće radnike koji su potrebni našoj rastućoj ekonomiji. Isto tako, bez sumnje, neće biti pomenut osnovni, višedecenijski, problem našeg obrazovanja, koji će danas malo ko prokomentarisati, i u kampanji i van nje, iako se radi o ubedljivo najvažnijoj stvari u Srbiji.
Naime, upravo su objavljeni rezultati PISA testiranja za 2022. godinu. I ovaj put, kao i u svim ranijim ciklusima, učenici iz Srbije su ostvarili rezultate koji su ispod proseka OECD u tri kategorije - matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti. Prosečno postignuće naših đaka iz matematike i čitanja je 440, a iz nauke 447. Prosek OECD je 472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke. Ovi rezultati pokazuju i da u Srbiji nije bilo nikakvih promena u odnosu na prošli ciklus testiranja 2018. godine, kada smo kao zemlja dobili rezultate koji su pozivali na hitnu i neodložnu korenitu promenu. Tada su rezultati pokazali da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, da osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38% učenika u čitanju, 40% u matematici i 38% u prirodnim naukama. Rezultati Srbije su bili i ostali za 50 poena niži od proseka OECD, što znači da bi našim učenicima trebalo dodatnih godinu i po dana dodatnog školovanja da bi tu razliku nadomestili. Iako je osnovna svrha ovog ispitivanja upravo da zemljama ukaže na osnovne probleme u obrazovanju i pruži smernice za poboljšanje, unapređenje i rešavanje problema, naša vlast je odlučila da ne uradi ništa po tom pitanju. Obrazovanje nam je sve gore, deca sve nepismenija, ali mi biramo da ne činimo ništa, da se smejemo deci iz drugih zemalja koliko su „glupavi“.
Neće se ovim baviti danas ni opozicija. Neće, jer se ne bave time godinama i jer uvek misle da postoje važnije teme. Jer baš kao što bez sumnje znam sve one stvari koje sam navela na početku teksta, bez sumnje znam i da će, kada mandatar ili mandatarka narodnim poslanicima bude predstavljao kandidate i kandidatkinje za ministre, među njima biti i ona jedna osoba koja će zauzimati mesto koje je njegova ili njena stranka dobila kao utešnu nagradu, zato što nije uspela da dobije ministarstva koja svi prilikom koalicionih dogovora i raspodele fotelja žele - ministarstva sile, finansija ili pravde. To će biti budući ministar prosvete. To nije ministarstvo za koje se stranke otimaju, to nisu teme koje naše političare interesuju, to nije stvar kojom se mi kao društvo bavimo. Sasvim sigurno nam tako dobro i ide. Taman kako smo zaslužili.
NE PROPUSTITE
