VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Nerazumno reagovanje

Reakcije opozicionih pristalica, kao i njihovih političara i analitičara, u najmanju ruku su da se čovek zaprepasti. One se kreću od toga da mi je Vučić rekao da im namerno bacam rovca, do toga da s nama nema šta da se razgovara. Prosto da čovek ne poveruje. Uzgred, ta priča da mi je Vučić nešto rekao da uradim ili da Vučić kroz mene progovara, to je posebno užasno, jer oni tretiraju ljude i svakog ko je sa strane kojoj ja pripadam kao na ljude koji nemaju mišljenje. Valjda su i sami takvi, te nikako ne mogu da prihvate činjenicu da neko nešto može i sam da inicira. Makar sam pokušao, potrudio se da pokrenem inicijativu, no plašim se da za nju nema razumevanja. Zapravo, vidim da druga strana ne želi tako nešto da uspe, jer njima je cilj da žive u njihovom balonu, u koji ne sme da uđe ni crv sumnje koji bi eventualno ukazao da nisu u pravu za ono što tvrde.

Da se razumemo, neodgovornih ima sa obe strane, jer valjda je i jednima i drugima lakše da žive ušančeni u rovovima i da nikada ne pokušaju ni za mrvu da se približe jedni drugima i da razgovaraju. Lično, ne želim da živim u takvom okruženju. Meni niko iz opozicije nije neprijatelj, niti će ikada biti, pa taman oni mene doživljavali kao najgoreg neprijatelja. Taman me i najgore vređali, uvek ću to shvatiti da je vlast dužna više da trpi. Samo nikako ne mogu da razumem njihovo odbijanje da se razgovara. Kao da žele da stvore podeljeno društvo, gde se komšije mrze i ne razgovaraju samo zato što drugačije misle. U tom filmu lično nikada neću učestvovati. Uvek ću biti za žestoku polemiku, ali da se mrzimo, u tome nema sile da budem akter. Mrzite vi mene koliko hoćete, to o vama govori, ja ću vama paliti sveću za zdravlje i pomoliću se za vas i vaše zdravlje.