Praštaj, narode, ako možeš, jer kao narodni poslanik osećam potrebu da se celokupnoj javnosti izvinim zbog skandaloznih scena koje su mogle da se vide uživo u prenosu s konstitutivne sednice Narodne skupštine. Stid me je i sramota. Tog dana kada se intonira himna, kada je trebalo da bude sve lepo i svečano, kada neki prvi put ulaze u parlament i imaju tu čast da budu narodni predstavnici, neki neodgovorni ljudi odlučili su da sve to pokvare i da zarad svoje oholosti i bahatosti potpuno unište svečanu sednicu, uz jasan nagoveštaj da će se i na svakoj narednoj slično ponašati. Zapravo, najavili su da će parlament dovesti do toga da njegovo funkcionisanje postane nemoguće kako bi izdejstvovali zacrtane političke ciljeve. Ključni cilj im je poništavanje izbora, što naravno može jedino Ustavni sud da učini, ali ko mari za pravo i zakone. Bitna je tajkunska agenda „Junajted grupe“, koja ima ozbiljne poslovne probleme i koja, ako se ubrzo ne domogne neke vlasti, može samo da ode na doboš, što je praktično kraj političke karijere pojedinaca s liste koju je ta korporacija podržala na izborima.
Ima li krivice nas iz vlasti zbog ovakvog stanja u parlamentu? Naravno da ima. Možda smo kao vlast morali više da učinimo da se vodi dijalog. Možda čak i kada su nas skroz odbijali da sa nama razgovaraju da smo im klekli i molili ih da razgovaraju, jer naš posao je da društvo bude bez tenzija i da imamo mirnu zemlju. Ipak, kad god smo im pružili ruku, uvek su je odbijali. Svaki put u proteste i podizanje tenzije išli su uz prethodne ucene. Ili ćete to da prihvatite, ili mi idemo u blokade. Zahtevi su im uvek bili takvi da kada bi se prihvatili, srušen bi bio pravni poredak, ali čini mi se da su oni baš to i hteli. Namerno su do ludila podizali uloge, duboko svesni da im to niko živ ne bi prihvatio, samo da bi imali alibi da kažu kako vlast neće da prihvati njihove argumente, što suštinski nikada nije bilo tačno. Njih argumenti nikada nisu ni zanimali, već isključivo stavljanje ucene kao rešenje. Oprostite, ali ko bi na to pristao? Uprkos tome, mi im i sada nudimo dijalog. Neka dođu, neka razgovaraju, neka iznesu šta vide kao problem, ali ne može se doći sa zahtevom da nasilno menjaju izbornu volju naroda.
Sve u svemu, izvinjenje narodu sam bio dužan da uputim, jer bez obzira na to što sa strane kojoj pripadam nije iniciran nikakav incident, ipak su i poslanici sa suprotne strane moje kolege. Uprkos tome što oni stida nemaju, imam potrebu da se i u njihovo ime izvinim narodu uz iskrenu želju da shvate kako je to što čine nešto što se kosi sa normalnošću. Razumem i parlamentarnu opstrukciju kao vid političke borbe, ali mora da se zna mera i kada je momenat da se isti čini. Narod nije zaslužio da gleda ono ludiranje, niti takvu agresiju i nasilje. Posebno zabrinjava neverovatna količina mržnje kod pojedinih kolega uperena ka nama. To je apsolutno ludilo, no i za njihove duše valja se pomoliti baš da im Bog tu mržnju izbaci.
Na kraju, bez obzira na to što mi je mučno da idem po TV emisijama i uopšte medijskim nastupima, osećam dužnost da se odazovem pozivima ko god da pozove. Evo im prilika da idemo u duele, da civilizovano diskutujemo, da ukrstimo argumente. No, oni čak i to izbegavaju. Nekoliko televizija pozvalo nas je na debate, listom su odbijali. Izgleda više vole monologe i nameštena pitanja na N1 i NOVA S.
NE PROPUSTITE
