U našoj jučerašnjoj kolumni napisah da najmanje 80% svih populacija ovog sveta čine ogorčene, zastrašene i frustrirane osobe. Za tačnost informacije - plus-minus 5% - garantujem. Sad će se neki naivčina - a i mnogo onih koji se prave naivni - zapitati: ako je to tako, ako 80% svih ovosvetskih populacija zaista čine ogorčene, zastrašene i frustrirane osobe, zašto u većini država ovog sveta nema ni prići ovoliko zastrašivanja i pretnji koliko ih ima u Srbiji.
Odgovor na to pitanje vrlo je jednostavan: zato što su zastrašenost, ogorčenost i frustracije u bolje uređenim, pa čak i u nekim neuređenim zemljama privatna stvar s kojom se tamošnji zastrašeni, ogorčeni i frustrirani nose kako znaju i umeju.
U Srbiji nije tako. U Srbiji su zastrašenost, ogorčenost i frustriranost kulturni obrazac i državna politika. I to tome nije tako od uspona Visokog Carstvija Vučićevog - kako to, (takođe) sledeći gubitnički opozicioni obrazac, tvrdi kilava srbska opozicija - nego je tome tako od (otprilike) sredine XIX veka.
Nepoznavanje istorije - ili još gore nedavanje pet sitnih para na nacionalnu istoriju - osnovni je uzrok pogrešne percepcije sadašnjosti i političke realnosti, a pogrešna percepcija sadašnjosti i političke realnosti rađa katastrofalne politike, možda je tačnije reći: politike katastrofa, na koje ćemo se vratiti pri kraju naše današnje kolumne.
Ko je makar bacio pogled na novine iz XIX veka, na srbske novine iz „zlatnog doba srpske demokratije“ (1903-1918), novine iz perioda SHS i Kraljevine Jugoslavije i na transkripte skupštinskih zasedanja iz svih tih Srbija i kraljevina, odlično će znati da je oduvek bilo „ovako kako nikada nije bilo“, a da je povremeno bivalo i gore, mada u većini slučajeva pismenije. Krsta Cicvarić - sinonim pogane tabloidnosti - ipak je bio za Pulicera u poređenju sa DJ Vučićevićem i njegovim counterpartima. Moglo bi se reći da je Cicvarić bio Glavonja Tijanić XIX veka.
Idemo dalje. Da je u XIX veku i periodu između dva rata bilo televizora i društvenih mreža, bilo bi i tada Pinkova i Hepija, a anonimni Tviter zastrašivači i širitelji pretnji bi radili isto što rade i danas. Sveprisutnost informatičkih tehnologija samo je učinila vidljivim ono što je u low tech eri bilo dostupno samo ograničenom broju pismenih.
Pisac hoće da kaže sledeće: „na zapadu na istoku i istoku na zapadu“, tj. u Srbiji ništa novo. Tako mic po mic dođosmo do politike katastrofa, za koju veću odgovornost snose patriotski pisci, pjesnici i istoričari od XIX veka do današnjih dana, nego političari, koji su samo korisnici, ne autori. Pisci, pjesnici i istoričari su bili ti koji su od polovine XIX veka do danas - kad im se pridružuju i patriotski analitičari - širili (i šire) ozlojeđenost, ogorčenost i frustriranost zbog - krenimo redom - gubitka Kosovske bitke i carstvija srbskog, zbog dobijanja u ratu, a gubljenja u miru, zbog stvaranja Jugoslavije, zbog bombardovanja koje je iz godine u godinu sve intenzivnije. Nastavak u sutrašnjem broju.
NE PROPUSTITE
