Kako stvari stoje - i kuda vetrovi duvaju - „lažna država Kosovo“ će uskoro postati članica Saveta Evrope. Da sve bude veća muka duhu serpstvujuščim patriotima, u evropskom „tamo gde treba“ doneta je odluka da Kosovo u SE bude primljeno bez ključnog dokaza lažnosti - zvezdice i fusnote.
Obično dobro obaveštenom Visokom Mestu neko je iz EU dojavio kako stvari stoje i kuda idu, pa je iz Visokog Kabineta - ili sa nekog televizora, ne znam, obavestio sam se sa žutarskih portala - najavljeno da će, ukoliko Kosovo zaista bude primljeno u SE, Srbija istupiti iz te organizacije.
Već sam ovde u više navrata pisao da je članstvo u Savetu Evrope maltene isto što i članstvo u nekoj biblioteci. Intimno mislim - iako javno ne saopštavam, da ne bih poturao klipove u točkove naših evrointegracija (smeh vrabaca iz offa) - da je SE jedna od ne tako malog broja institucija u EU koja služi poglavito zato da bi se udomile - iliti kako Hrvati kažu uhljebile - sporedne, trećešelonske personae dramatis iz birokratskog lanca ishrane. Ali jbg. Ni članstvo u biblioteci nije mala stvar. Ako si član, možeš pozajmljivati knjige, ako nisi - ne mere. Sasvim je druga stvar što u Srbiji malo ko čita knjige i što biblioteke uglavnom zvrje prazne.
Ukoliko Visoko Mesto bude ozbiljno mislilo i izdalo naređenje da se Srbija ispisuje iz SE - što nije sasvim izvesno - i bude pritom odašiljalo signale približavanja Rusiji (što je suvišno, Rusija je uvek blizu), biće to tipičan primer psihološke, a ne političke reakcije, proizašle iz afekta, a ne racionalnog promišljanja. Ali biće to neizbežna posledica. To je stvar inercije. Iza te odluke - ako bude doneta - stajaće 170-godišnja tradicija nepromišljenih poteza, prebijanja stvari preko kolena i ljutnje na selo koje završava... Znamo kako. Nije li, uostalom, pre dvanaest godina JexS Tadić afektirao pred Angelom Merkel, pa završio uprdom u čabar.
Iz afekata i prenagljenih reakcija nikada ne ispadne ništa dobro, a vrlo često ispadne težak pičvajz. Ali u Srbiji su afekti i prenagljenosti pitanje časti. Politika „tiha voda breg roni“ dibidus je strana srpskom političkom (i ne samo političkom) srcu, ali upravo je takva politika kosovskih međunarodnih sponzora - ne Kosovara, i oni su skloni afektima i prebijanjima preko kolena, mic po mic dovela „lažnu državu“ do prijema u raznorazne međunarodne forume, uključujući SE.
Naravoučenije naše današnje kolumne je sledeće: u ostvarivanju svojih ciljeva male države - kako stvarne, tako i lažne - nemaju drugog izbora osim da pribave međunarodnu podršku. Ako te podrške nema - ili ako se mala država oslanja na veliku, daleku sestru - „lažne države“ lakše osvaruju svoje ciljeve od pravih.
Bacimo karte na astal, napravimo račun s krčmarom: ako Kosovo bude primljeno u SE, a mi iz SE izađemo, Kosovo će biti u SE. A mi nećemo. I da vam Uncle Bas nešto kaže: manje-više svima će pucati qwrz što više nismo u SE. Ovo je bio moj savet Srbiji.
NE PROPUSTITE
