U strateškim stvarima sve je povezano sa svime, pa se tako eksplozija ili teroristički čin u jednom delu sveta u momentu odražava na strateške trendove u drugom delu sveta. U tom smislu su ratovi u Ukrajini i Gazi povezani, iako nije baš reč o potpuno udaljenim delovima sveta, mada je reč o potpuno strukturalno različitim ratovima, jer u prvom imamo borbe po poljima i ravnicama, gde prevagu imaju artiljerija, avijacija, oklopne jedinice i klasična pešadija, dok je u drugom reč o „urbanim“ borbama, gde prevagu odnose posebno obučene specijalne jedinice.
Međutim, ova dva rata su kao dvojajčani blizanci, pri čemu svaki od „braće“ oseća kada onome drugome biva lošije ili bolje, te je praktično nemoguće da jednom bratu ide loše, a da drugom ide dobro. U toj jednostavnoj činjenici se možda krije i odgovor na pitanje od milion dolara o tome da li će ratna video-igrica koja više od dve godine traje u Ukrajini preći na viši nivo. Na prvi pogled se neiskusnom oku može učiniti da je prelazak na viši nivo još drastičnijih i žešćih borbi neminovan, pogotovo nakon terorističkog akta u Rusiji, kada ova sila nema više nijedan razlog da potpuno ne skine rukavice. Prethodno smo najavu o skidanju rukavica i eventualnom slanju kopnenih trupa u Ukrajinu imali i od zapadnih sila kroz megafon francuskog predsednika, te se neiskusnom oku (na stranu političare, koji su sve samo ne neiskusni i imaju svoj račun da filuju) moglo učiniti da je sada neizbežan direktan sukob između NATO i Rusije i posledično tome treći svetski rat.
Međutim, „osigurač“ rata u Ukrajini leži zapravo u Gazi, te je praktično nemoguće da rat u Ukrajini ode na viši nivo, a da se isto ne desi s ratom u Gazi i da onda zaista, posledično, ne plane čitav svet. Po principu prevejanih piromana ovde važi princip - ako ti upališ moju kuću, upaliću ja tvoju i izgorećemo zajedno u vatri paklenog ognja. Međutim, piromanima nije cilj da izgore, već da se igraju požarima shodno nekoj široj agendi šta sve treba popaliti da bi se dobilo potencijalno dobro globalno „građevinsko zemljište“.
Konačno, kratko i jasno - direktni sukob između NATO i Rusije oko Ukrajine vrlo verovatno bi značio i širenje konflikta iz Gaze po čitavom Bliskom istoku, sa osnovnim pitanjem da li bi tada Iran mogao ostati po strani i potpitanjem da li bi to mogao i Egipat. Pitanje nad pitanjima bi onda bilo da li bi time bila ugrožena bezbednost države Izrael, kojoj za sada više nego dobro ide u Gazi. A bezbednost države Izrael je strateški aksiom za Sjedinjene Američke Države, bez obzira na to što trenutno postoje šumovi na vezama između dve strane, ali oni su više političko-taktičke nego strateške prirode.
Obrni-okreni, ukoliko je rat u Ukrajini opasna strateška bomba za čitav svet, onda je „osigurač“ te bombe na Bliskom istoku, gde u ovom momentu ima dovoljno razumnih sila kojima ne bi odgovarao tamošnji potpuni požar i koje posledično tome, različitim kanalima, utiču i na to da se u Ukrajini ne pređu famozne crvene linije.
Tako da će do daljeg ratovi u Ukrajini i Gazi verovatno nastaviti da taljigaju ovako kako taljigaju, unutar zadatih strateških aksioma, iako je razum sasvim relativna i krhka stvar u ludom svetu u kojem živimo, pa se ipak ne može garantovati da će tako biti zauvek.
